Delo

88 Д Е Л О доба сваког чиновника да постави на знатно нижи положај од онога, који је тај чиновник дотле имао. Награде, плате чиновника нису никаквим правилима биле регулисане. Шта је хтео и колико, то је кнез Милош давао чиновницима. Право на пензију није постојало. Чиновници су отпуштани, кад се то кнезу прохтело. Личног угледа чиновници нису готово ни мало имали. Сам кнез Милош понашао се према њима према свом тренутном расположењу: хвалио их је, ценио, грдио и псовао, а врло често им се и подсмевао. Није ни мало претерано рећи, да је кнез Милош сматрао чиновнике као своје слуге. Из свега овог разумљиво је, што се нико није ни отимао да буде чиновник. Кад се покрет противу кнеза Милоша појавио у одређеном облику, прво што је опозиција тражила, то је промена и поправка чиновничког стања. У место једне свемоћне власти кнежеве, опозиција је тражила, да се створи нарочити ред људи, који ће са кнезом учествовати у влади. Да би се то постигло, неопходно је било потребно учинити чиновнике државним органима, одвојити их од непосредне потчињености и зависности кнезу Милошу. То је учинио устав од 1838. године. По том уставу чиновници су државни органи, са нарочитим правима и дужностима. На основу тог устава издано је доцније неколико уредаба, којима је подробније регулисан правни положај чиновника. Тим прописима учињено је, да су се чиновници одвојили од кнежевог домазлука и упутили на државне послове. Сад је постављено и правило, да не може свако бити изабран за чиновника, већ само она лица, која испуњују нарочите услове у погледу спреме. Даље је утврђена и хијерархија у чиновничким положајима, са вишим и нижим чиновима, које кнез није више могао по вољи мењати. Чин једном прибављени сматрао се као стечено право. Чиновници су добили право на пензију после 10 година службе. За удовице и спрочад чиновничку установљени су нарочити пензиони фондови. Сваки чиновник добијао је особено звање, са одређеном надлежношћу. Прва и најглавнија дужност чиновника била је, да штите углед државне власти, да као преставници те власти чине само оно, што је у интересу земље. Да би они ту дужност што боље и лакше испунили, подарене су вишим чиновницима нарочите титуле (превасходство, благородије, високоблагородије и. т д.) као и униформе свима чиновницима, којима су се они од осталих грађана имали одликовати. Облачење униформа и изглед лица