Delo

100 Д Е Л О Poisson и др.), где се аналогије могу лако да пренесу са фи*знчких на социјалне проблеме, ако се питања социолошка:: апсорпције, дисперзије, простирања и др. третирају, с погледом на карактеристичке елементе, параметре, којима се енергија,. рад и капитал социјални има да изразе. Понуда, тражња, рад капитал и друге количине доведене у везу са променама у социјалним појавама дале би нам једначине аналоге термодинамичким за простирање тоилоте, из којих би лако илустровали масу питања из социјалне динамике. У шеснаест група шема изнети су примери карактеристични за просте и комплексне појаве, које су резултат акција комплекаса узрока, који се на разне начине мењају са појавом,. односно њеним стањем, за случајеве, кад су објекти везани. разним везама и степенима слободе. У другој глави овог одељка изнете су квалитативне сликенојава. Овде су изнетп случајеви непотпуне дескрипције механизама, услед тога што нису или тачно прецизирани закони активних и реактпвних узрока, или су непознати начини мењања коефицијената инерције у току појаве, или су непознати начинн зависности појединих фактора и елемената веза у систему. Овде је изнет извесан број случајева, код којих се из познатих особина дескриптивних елемената, којима се нојав одређује, може уhn у склоп квалитативне слике саме појаве. Овај је одељак разјашњен са шест група примера, од којих су значајни примери који говоре о квалитативности у појава везаних за симетрију и дисиметрију узрока или феноменских поља у којима се појаве дешавају, и група примера за илустровање принципа најмање акције, како их писац назива : квалитативне појединости импозиране егзистенцијом и природом економских момената у појава. Елементи су симетрије везани за сам механизам појаве, и последице симетричности ефеката долазе од елемената симетрије у узроцима њиховим. Ако са нзразом Л обележимо разноврсне комбинације активних и пасивних елеманата и фактора у појавама, онда су појединости тока појаве или процеса. изражене једначином Л = minimum. При свакој појави, процесу, елементи од којих зависи појава, у сваком тренутку, чине израз Л мањим, но што би био, кад би се елементи сменилиј вредностима другојачијим, но што их имају у природним варијацијама. Економија се у природи оцртава изразом нарочите споне, које постоји између тока појаве и њеног механизма. Ди»-