Delo

БЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 99 лшчезну, чије је трајање трајно или трепутно. Појаве, услед горњих узрока, чине дисконтинуирност у јављању сукцесивних мена, али како је трајање оваквих пертурбационих тежња тренутно, принцип континуитета, по коме су стања више мање униформно стационарна, од опште је вредности. Утицаји дисконтинуирних узрока и веза изражавају се пзразима у којима тежње (силе) и време играју главну улогу, и смењивање веза дисконтинуирннх може бити као и континуирних реакцијоних веза. Једначина која казује: „да је пертурбација у иравцу v пропорционална неносредно импулсу примењене тежње“. (Ј овде означује размак количине v у времену ti и to). Овде су јасно разликоване фазе, што се свршују са временом t = ti, што одговарају размаку времена ti — ts, и што почпњу после времена t = t2. Све се ово решава или диференцијалним или обичппм и уз то још и линеарним једначинама, где су непознате диференције променљивпх елемената (параметара) Jpi, Јро... Jpn. У четвртом су одељку, првој глави изнете маппфестације појава као последица састава механизама самих појава. Кад се дође до карактеристичних иараметара као функција времена, дескрипције појава помоћу овако нађених количина дају квантнтатнвну слику о њима. Свезивање оваквих с шка за један одређенп тип даје једну општу шему, по којој се, за време трајања једне појаве, нижу сукцесивна тренутна стања пз којпх се састоји ток појава. Наведено је доста примера за шеме из разних области појава и процеса. Такве су шеме: за појаве проузроковане узроцима сталне јачнне, што резултују из акција узрока независних варпјација, или су резултат акција узрока као функције свога непосредног објекта. Овде поред других примера карактеристични су примери за множење једне биолошке феле, опадање особина какве феле услед природне и вештачке селекцпје, закон множења људства и др.. Појаве могу бити резултат акција депресивних узрока, пропорционалних тоталитету свога објекта или појаве зависне од симултног утицаја два или више узрока неједнакпх особина; просте појаве у лпнеарннм феноменским пољима, што резултују из акције једнога узрока пропорцпоналног дивергенцији поља. У овом одељку су значајне једначине, као последице особина ирннципа континуитета (Fonrier-a, Laplace-a