Delo

376 Д Е Л О држећи се једнако горње претпоставке, није нам потребна прошлост, њега даје садашњост: то су два племена, која и до данас чувају своје племенске називе, то су Срби и Хрвати или, тачније, српско-хрватско племе. То су, то је такође ван сваке дискусије, они Сораби који су предводили ову, југо-словенску, групу словенских племена и с којима су се Немци тукли чим су они прешли Карпате. И први словенски прелази, и први словенски упади у Македонију били су несумњиво упади о в е, с р п с к о-х р в а тс к е, групе племена. Ово је истина која се не да одрицати. Њу не може одрицати ни академик Кондаков — и не одриче је. У исто времетачно се и несумњиво зна, да ову масу словенских племена, с разним словенским именима, називају стари хроничари и летописци час племенским именима Срби и Хрвати, час народним именом Словени. Исто тако тачно се зна, да до данас ни једно од ова два племенска имена није победило и постало једно име за цео народ. Зна се и то, да на нериферијама српско-хрватскога народа, у Далмацији и Македонији, није коначно потиснуто ни старо народно име Словен. Ма како се називала словенска племена која су дошла у Македонију у ово доба, она су несумњиво била, као што вели и академик Кондаков, — саставни део онога словенскога народа који се из опште словенске заједнице издвојио под садашњим именом Срба или Србо-Хрвата. У доба о коме говоримо, после дугога растанка са осталим Словенима ова је група племена само политичко-племенски подељена, али ово је један кристализован народ. Одломци византијских историчара довели су до истога закључка уваженога научара Кондакова. Он каже: „Описано западно кретање било је чисто и искључиво словенско, а међу племенима јасно се издваја још у првој половини VII века основна, чисто словенска, — српска народност".1 Он на истом месту говори о „асимиловању“ Срба на западу „низа словенских племена“ и „образовању српскога царства“, али овде не може бити речи о асимилацији етнографској пошто су ова племена један исти народ и образовање прве српске државе нарочито велике државе Часлављеве показује само политичку превласт једнога кнеза једнога српскога племена над околним пле1 Македонјм, с. 289.