Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРНИМА 377 менима и племенским старешинама. То је она иста политичка асимилација која је скоро пред нашим очима извршена у Црној Гори стварањем једне политичке заједнице од низа херцеговачко-брдских и црногорских племена. Колико су национално кристализована била српска македонска племена од самога доласка сведоче свом лепотом и непосредном изразитошћу топографски називи у Македонији. Ако су у праву слависти да тврде, а очевидно је да су у праву, — да је Перун био и српски бог само на основу тога што се у Далмацији зове једно брдо овим именом и што су Срби назвали у новој отаџбини и новој вери један цвет — перуника — именом овога старога страшнога бога, зар најлегппи, најпоетичнији српски називи река, планина, пол^а, леса и градова по целој Македонпји не говоре о националној чистоти ових племена који још и данас чувају свој словенски племенски сепаратизам! Зар борба која се још води у северо-западним српским земљама око превласти једнога племенскога имена — Србин или Хрват — не налазимо трага код Хрвата у селу Хрватима код Преспанскога Језара? И зар тврђење Порфирогенита, да је и један део Хрвата заузео Илирик не потврђује нашу горњу претпоставку, да се отимање превласти једнога племенскога имена — Србин или Хрват — снажно осећало у првим вековима живота словенских племена у Македонији? Зар се не да осетити племенска гордост и племенско зачикавање у хиљадама сопствених имена у Македонији — „Србин“? У најмању руку академик Кондаков сагласиће се с нама, да би археологија из оваквих споменика створила поуздане научне изводе. као и из факта да ништа, ама баш ништа у Македонији не говори о бугарском имену ни о бугарској култури. О свему овоме још јаснију потврду налазимо у словенском језпку, који ми ради боље прегледности издвајамо у засебну тачку. 3. IIЈТА НАМ ГОВОРИ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК? Слависти, као и инострани писци, рачунају, да су Словени у првим вековима историјскога живота били на ниском ступњу развитка, али „да нису били без икаквога развитка", како страшљиво тврди Ст. Новаковић.1 Међутим, поред тога што су социолози доказали, да је племенски живот виши ci> пањ социјалнога Законик Стевана Душана, Београд, 1898. г. с. IV. I