Delo

0 МАКЕДОНСКИМ СРВИМА 379 жавни језик, најближи свима словенским народима. Два школована Словена могу се споразумети у случају потребе на овом језику. Има ли места питању, после овога што рекосмо, — коме су народу припадала словенска македонска племена при крају VIII века? Ономе истоме коме су припадала и централна велика југословенска племена, српско и хрватско. Али није ово све што нам говори црквено-словенски језик о измишљеном македонском гштању. Он је на првом месту израз културнога развитка македонских Словена IX века. Сва нагађања слависта о овоме језику, јесу нагађања људи васпитаних на уском изучавању различитих редакција словенскога свештенога језика. Сви се морају сагласити с нама, да византијски мисионари, два брата Ћирило и Методије, нису имали ни словенске граматике, ни словенских речника, ни литерарних зборника, ничега што би странцу олакшало изучавање тешкога словенскога језика. Ма колико да су ова два сина византијскога чиновника у Солуну били спремљени да разумеју словенску реч, макар била тачна пратпоставка, да им је мајка била Словенка, не да се замислити, да су они могли савладати толико словенски језик да на њега сами преведу свештене књиге. Кад би они били Словени и кад би се од најраније младости посветили томе послу, они ипак сами не би могли успети онолико колико су успели. Нико се од слависта не може похвалити да зна свој матерњи језик онако како је знао српски језик Вук Ст. Караџић. Овај је, окружен речницима и преводима, превео са словенскога Нови Завет. И његов превод најблажи суд богослова може прогласити за апокриф, а преводи византијских мисионара скоро су без икакве замерке. Зар није ово јасно као дан да је ово колективни посао ученика византијских мисионара, оних истих ученика с којима су они пошли у Моравску и с којима се вратио из Моравске у Охрид Св. Наум? Зар Македонија на челу са Атонском Гором не остаје у низу средњих векова просветнп центар свију православних Словена ? Зар Свети Сава и његови ученици не продужавају да на истом језику шире међу Словенима хришћанску просвету? Међутим академик Кондаков као да би хтео рећи, да су сву просвету у Македонију донеле бугарске орде на врховима својих копаља. Али да идемо даље, па ћемо видети колико је оваква претпоставка уваженога академика неоснована, ма да му