Delo

378 Д Е Л О развитка, после кога наступа највиши — образовање државе, ми имамо најсигурнији и најтачнији извор о културном развитку Словена. Словенски или црквено-словенски језик IX века подиже завесу са суре словенске прошлости. У њему се као у огледалу виде све особине православне мисли; у њему су очуване најфиније стране прасловенске цивилизације, срж словенске културе, широка словенска душа. Пред светлошћу овога великога словенскога споменика бледе напабирчени одломци византијских летописаца о културном развитку Словена уопште и Југословена онога доба нарочито. Ко се разуме у философско-богословским финесама, ко зна значај оделитих речи, појмова, израза, обрта у Светом Писму на којима је саграђен гломазни систем јудејско-хришћанске вере, тај се мора чудити тачности, темељитој изразитости, одређености и јасности словенскога језика IX века. Ко зна фабулозност јеванђељских прича и патетички лиризам јеврејских библијских песника, тај се мора усхићавати лепотом и богаством овога младенца књижевнога, који је растао у историјској неизвесности. Плод вековнога развитка словенскога народа, словенски језик, чим се сусрео с вештином бележења речи знацима, изједначио се у правима општења људи с Богом са језицима класичне културе: јеврејским грчким, и латинским. А чији је овај језик овако високе културе? Он је на првом месту онда био језик свију Словена. Није нам за потврду овога потребно срицати записе словенских листина, које су у главноме довеле оваком закључку ауторитетнога слависту Јагића; широки пут факата уочљивих за свакога ово јасно и одређено потврђује. Овај језик одмах постаје језиком народне цркве не само код свију Југословена, него и код Руса и Чеха. А ово значи, да процес распадања Словена на оделите народности није био још завршен у IX веку, да су они били још само један расељени народ у разне крајеве. Ово није претпоставка; ово потврђује и садашњост словенскога језика. Тај исти језик, са скоро неосетним неизбежним изменама при преписивању код разних словенских народа, још је и сада неодољиво потребан. На њему се још моле Богу око 90 милијуна Словена и нико не мисли да га истерује из националиих цркава у овоме нашему добу нервознога национализма, изузимајући Бугара, који из шовинистичко-пропагандских разлога увлаче свој народни језик у цркву. Кад би се словенски народи политички ујединили, као што су се ујединили немачки народи, овај исти црквено-словенски језик био би др-