Delo

38« Д Е Л 0 d) Да је ова теорија „први корак“ ка колективизму и e) Злоупотреба је права један „парадоксалан назив,“ поштосе право не може злоупотребити. Два се тела не могу наћи у исто време на једном истом месту. Ми ћемо бити слободни да учинимо неколико примедаба у погледу тачности тих констатација. Прва констатација мислимо да се не може одржати. Истина она се заснива на разлозима, који имају вредности, јер право је доиста круг у коме је човек потпуни господар; када у тај круг може ући још неко да господари, онда изгледа, да је право пропало. Али то није до краја тачно, пошто се не забрањује појединцу да уопште не сме вршити своје право, већ само у једном моменту, а то је: кад се оно претвори у шикану, односно кад се вршење противи моралу. Дакле и после узакоњене теорије злоупотребе права појединац може куповати, продавати, вршити своје родитељско право, право мужа ит.д. Мислимо да нико неће тврдити, а то ни г. Перић не тврди, да данас поданици Немачке Царевине немају више права, јер би њихова права била уништена. Да пређемо на друго тврђење г. Перића. По њему ова теорија мења карактер праву. Ово изгледа такође да је истинито, и то још више, него прво тврђење. Јер ако моје право није уништено, оно није више оно што је било. Ја ћу остати господар својих права, али поред мене се налазе и друга лица, према којима нећу смети вршити своја права ако би то вршење имало једини циљ да њих штети. Па ипак, ако се тај карактер праву мења само због тога што, како г. Перић вели: „право је значило онај круг, који је држава оставила појединцу и у коме је се он могао потпуно слободно кретати“ а сада му „није више допуштено кретати се у оном кругу како хоће ако понављамо, само због тога карактер гтраву се мења, онда ми мислимо да и ова констатација није са свим тачна. Јер ако је право пре значило круг, у коме је се појединац могао потпуно слободно кретати, оно то остаје и после изричне забране вршења права по § § 226. и 826. нем. законика. Ево како и зашто то мислимо. Нека је наш правни круг био пре те одредбе m; данас кад ми не смемо више вршити своје право једино у циљу, да другога штетимо, наш је правни круг само смањен и ништа више. Право није постало нула, пошто није уништено, већ је само од тог круга m одузета једна количина п. Место круга m ми имамо сада правни круг m-n. Тај је круг сад мањи, то је истииа, али је он ипак круг, у