Delo

390 Д Е Л 0 то што је један део мојих права отпао, не чини ништа, не мења карактер праву, онако исто као што није карактер, већ само садржина права измењена, кад је укинуто право ропства, власт родитељска из римског права да убија своју децу, или овлашћење повериоца да убије свог дужника и т. д. Г. Перић сматра, да је ова теорија први корак колективизму наводећи зато и разлоге. Колективизам значи преобраћање приватних права (приватних интереса) у друштвено, опште право (у друштвене опште интересе). И ако ми своје право не можемо употребити у случају, кад од те употребе нећемо видети користи,, а трећа лица имају од тога штете, онда то значи, да је у тој мери наше право уништено, и то уништено у корист трећих лица, у корист друштва, а то баш хоће и колективизам у својој крајњој тачки. Тачност овога опажања не може се спорити. Теорија злоупотребе права је плод идеје солидарности међу људима. На грудима једне социјалне групе, по тој идеји, не треба распаљивати егоистичке тежње појединаца, већ развијати узајамно пожртвовање и љубав. А са развитком идеје солидарности неоспорно је да је она веза међ појединцима, која чини људе зависним једне од других, све јача, да појединци жртвују све више у корист целине, да би опет добили награду само од те целине. Али да напоменемо да та теорија неће водити даље ка колекгивизму у његовој крајној тачки. Јер стварање држава далеко је ближе колективизму од раштрканог стања дивљачких племена, па то не значи, да се држава не може борити против колективизма. У осталом историја постојања држава то нам сведочи. „Школа солидарности, вели Жид, сматраће да није добро да се један човек може потпуно ослободити болова и радости заједничких, и у томе погледу одбациће законе и установе, које томе воде, али ће она још енергичније осудити, па ипак остати верна своме принципу, сваки систем социјални, који би ишао за тим, да за људе створи једнакост васпитања, положаја, стања и средине*и који би идентитетом удружених индивидуа водио друштво на нижи тип, тип нижих организама... то не би јачи подигли слабије држећи их за руке, већ би слабији оборили јаче попевши им се на леђа“.1 Из тих разлога није добро ни рећи, да ће после ове теорије покрета за рад нестати, што би неко трећи видео користи од нашега рада. Јер тај трећи ће видети те користи само тако, ако и ми видимо користи од његовога рада. 1 Ch. Gide: „L’idee de solidarite“. (Revue generale de sociologie" 1893стр. 398).