Delo

0 ЗЛОУПОТРЕВИ ИРАВА 391 Остаје нам последња констатација г. професора: да се п ра в о не може злоупотребити. Право јс онај круг, у коме смо ми потпуни господар; чим један акт постане недозвол^ен, он тад престаје бити право. Правни се кругови не секу, Beh додирују и ја не могу с тога и и м а т и п р а в о и н е м о h и га в р ш и т и То је тврдио и чувени француски правник Планиол. „Где злоупотреба почиње, вели он, ту право престаје. И један акт не може бити уједно и ираван и противправан."1 И ово је тачно. Али ипак ми мислимо да се тиме не демантујемо. Тај приговор теорији злоупотребе права више је формалне природе. Пошто је, као што смо видели, наш правни круг пречишћен теоријом злоупотребе права, онда су извесни акти, који су до сада били дозвољени, дакле п р а в о, постали недозвољени, дакле н е пр а в о. Према томе свако право he и даље бити дозвољено да се врши, јер је теорија наша свршила своју улогу. Али што се употребљава израз „злоупотреба права“ и „право се не сме вршити једино у циљу ит.д,“ то је само да би се постигао тај циљ, и да би се показао узр о к са којег је једно право престало бити право. Кад се каже: „Право се не може вратити, ако ит.д.“ онда се мисли на оно право, које је у једном правцу било шире, па је скраћено. И израз злоупотреба права је допуштен, исто онако као што и израз „права нису апсолутна." Па и сам г. Hepnh вели; „Морамо приметити да је ова апсолутна власт власника над правом... добила једно важно ограничење у немачком грађанском законику.“ Кад се узме као тачно да је наш нови правни круг остао исти по величини, или баш и тврђење г. Пери^ево, да је смањен, ни у једном ни у другом случају „аисолутна власт власника над правом“ није ограничена. Јер право је само оно штоје остало, оно што је од нашега круга отпало, окрњено, престало је бити право, а тамо у том окрњеном кругу титулар права је и даље апсолутни господар. Кад се дозволи израз, да право није апсолутно, онда се мисли на право, које још није CKpaheno; како оно у ствари није више право што је отпало, онда је остало као право само оно, што је дозвољено, а над свима тим дозвољеним актима титулар је апсолутни господар. Овај је израз о неапсолутним правима парадоксалан као и зл о у п от р е б а права, али се трни, што најбоље изражава једну идеју. Нинко Перић. 1 Р 1 а п i о 1, loc. cit.