Delo

МИСЛИ О РАДУ 397 ветру, неко је рекао, „има још снаге; како би могао друкчије да иструли ?“ Цела наша васељена је бескрајан комплекс снага, хиљадоструких, од земљине теже до мисли и воље, до слободе човекове, спутане природном нужношћу. У свету овом не спава се ни за један тренут; све је будно и радно. Нигде нећеш наићи какву ствар у усамљеном нераду, од гранитних стена, које се, од како су створене, лагано распадају, до развејаног облака дима, до живог човека, до дела, до речи човечје. Знамо, да се изговорена реч не може опозвати ; исто тако, чак и више, то је случај са извршеним делом. „И сами Богови.“ каже Пиндар, „не могу уништити свршено дело.“ XVI. Ниједна периода светске повеснице не може дати талентованог човека, који у њој не би нашао довољно задатака, да на њима ради ; ни под каквим околностима не може неко да ступи у живот, а да не буде имао да утишава раздоре и да не напђе на тешкоће, које мора свом својом снагом да отклања. Свуда се налази човечја душа између хемисфере светлости и хемисфере мрака, на граници морала и слободне воље, два вечито непријател^ска царства. XVII. Али вас, вас раденике, који већ радите на својим задацима, и као људе дорасле за свој позив, племените и часне, вас позива свет на нов рад и ново оплемењавање. Савладајте узнемиреност, трзавице, на далеко распрострањено очајање, срчаношћу,. благошћу и мудрошћу. Хаос је мрачан и дубок као пакао; учините да буде светлост, и ми ћемо месго пакла видети зелену цветну ливаду. О, узвишено је и нема веће узвишености до учинпти макакав кутак божјег створења мало плоднијим, бољим и и достојнијим Бога, неколико човечјих срдаца мудријим, срчанијим, сретнијим и блаженијим. То је задатак достојан Бога. XVIII. Два човека поштујем и више ниједног. Прво уморног раденика, који са оруђима, која му земља пружа, с тешком муком побеђује земљу и чини је својином човека. Осећам поштовање према рапавој, истрошеној грубој руци, у којој се тако исто налази увек разбуктана краљевска величанственост, јер та рука носи скиптар ове гшанете. Осећам поштовање и према грубом, испијеном, упрљаном лицу са простом интелигенцијом, јер је то лице човека, који живи, како се мора живети. Да, у толико те више поштујем због твоје неуглађености и то још више, што те морамо сажаљевати и волети. Тешко потиштени брате! За нас су се твоја леђа тако згрбила, за нас су твоји прави удови и прсти тако из-