Delo

‘30 Д Е Л О је само да спекулише на бедне и ниске инстинкте, који се налазе у маси, поред племенитих и добрих особина, па ће бити сигуран, да ће му се лист чит^ати и куповати. Ко се не сећа листова, који негују порнографију или су се одали клеветничком оговарању приватних лица и приватних односа, или пак теже да се истакну скандалозним испадима у начину писања, или срамним сликама да изазову похотљивост читалаца, или просто да пруже лутрију и обећавају читаоцима добитке или друге премије? Сви ови листови могу се са таквим, више мање срамним срествима, растурати у великом броју и доћи до исто тако великог утицаја. Чак је вероватно, да ће њихова распрострањеност а тиме и њен утицај бити већи, него утицај озбиљних листова, који само износе оно што знају, и поучавају само о ономе, о чему су и сами обавештени; који имају непоколебљива морална начела и никад не ласкају простачким инстинктима масе, већ се труде да развијају њихове идеалне особине. Да ли је сад овај утицај оправдан? Да ли има уредник порнографског листића или листића за приватне скандале стварно један пуноважан мандат, да пред сто хиљада читалаца напада владу, да суди о раду једног грађанина, да даје тон и јавно мишљење заведе једним одређеним правцем? Ту се налазимо пред једном најчудноватијом противречношћу савремене културе. Модерно гледиште буни се против сваког ауторитета у држави, који није народ поставио. Не одржава се чак у монархији ни оно „по милости божјој", већ се ограничава моћ краља, добивено рађењем, бар теориски, вољом бирача. Министра поставља државни поглавар, али он мора бити примљен од парламента. Посланик мора да придобије гласове својих суграђана. Само новинару, чија је власт стварно једнака влашћу законодавца и владе, није потребно да га ико поставља и да га ико бира. Он је једини ауторитет у држави, коме није нужна потврда од ма које стране. Он сам себе подиже до свога положаја, употребљује своју власт, како хоће, ни најмање не одговарајући за своје злоупотребе, или најтеже заблуде. Не може се рећи, да је ова слика претерана. Лакомислени и несавесни новинари припремали су и директно и изазвали и револуције и ратове, нанели су самом свом народу или страним нацијама несрећу и пустош. Да су били краљеви, разјурили их би, да су били министри, извели би их пред суд. Као новинари остали су сасвим неузнемирени и били су једини, који су нетакнути изашли из опште пропасти, коју су -сами створили. Зар није чудновато, да се таква самовоља, такав