Delo

О СЛОБОДИ ШТАМПЕ 31 деспотизам трпи, без и најмањег покушаја једног отпора, док се против свију других тиранства страсно води борба? Аномалија није незнатнија, ако пређемо преко политичког и задржимо се на друштвеном утицају штампе. Судији, коме дајемо овлашћење, да располаже нашом чашћу, нашим имањем, нашом слободом, неопходно је потребно правилно постављење после озбиљних студија и многогодишњег вежбања. Он је везан строгим законима, његове заблуде и испади су неумољиво кажњавани у већини случајева, па и поправљани. И новинар је у стању да упропасти част и имање једног грађанина, чак да их сасвим уништи; он може и његову личну слободу да сузи, чинећи му немогућим бављење на одређеном месту. И он врши ову судску власт кажњавања, и ако га нико није поставио за то, не дајући никакве доказе о својим претходним студијама, не пружајући ни јемство за непристрасност и савесно истраживање. Истина, тврди се, штампа лечи ране, које наноси, и грађанин је начелно заштићен од новинара законом о штампи. То тврђење и ови наведени факти стоје на слабим ногама. Напад у новинама против приватних лица може томе лицу да нанесе неизлечиву несрећу. Све исправке и опозивање нису у стању, да му даду потпуно задовољење; јер многи ће читалац прочитати напад, а неће му доћи до руке одбрана, која ће изаћи у другом броју тога листа, а понеки при површном прелиставању неће је ни опазити, и у сваком случају остаје нападнути при мањем или већем делу публике, пред којом су унижени његова част и његов углед, трајно и без наде оцрњен. Тужба коју би приватно лице подигло против новина има сличну судбину. Лист има хиљаду срестава, да појединцу учини живот несносним, а да му не пружи основа за тужбу, и чак када би новинар био тако неумешан, да се изложи осуди, и у том случају не стоји казна редовно ни у каквој размери према кривици. То стање ствари објашњава што су не само сви реакционари, већ чак и многи слободоумни људи отворени или тајни непријатељи штампе, и у толико огорченији, у колико их моћ штампе натерује, да скривају своје осећаје и да се показују као њени пријатељи и поштоваоци. Већина људи увиђа да се у штампи не огледа увек јавно мњење, пред којим би се само они хтели поклонити, већ исто тако често, а можда још и чешће, незнање, лакоумље, пакост, ограниченост или бестидност појединаца, па ипак су из кукавичлука прихватили лаж, да је штампа опуномоћени орган јавног мњења, па чак да је она идентична с