Delo

0 МАКЕДОНСКИМ СРБИМЛ 49 гари, а сродни, „врло“ сродни једнима и другима, — п р и л и ч н о се угнездило у Македонији. На један околишни начин ова тежња самосталнога живота испољена је и у последњој интерпелацији битољскога посланика Панча Дорева (март, 1911 г.), који се раније истицао као ватрен и искључив бугарски патриота. Ова идеја, идеја да су македонски Словени само Словени, ни Срби ни Бугари, допирала је из ових крајева и у европско јавно мњење, те је оно одмах, чим су изашла на француском језику етнографска проматрања Цвијићева, почело да рачуна с гледиштем његовим. Најугледнији и најтемељетији француски публициста Рене Пино прихватио је ово „ново учење“. „Да ли су „— пита он — македонски Словени Бугари или Срби ? Ја се ре„шавам да одговорим, да они нису потпуно ни Срби ни „Бугари. Питање је и сувише тешко, ако није скоро немогућно, „пошто се Србин и Бугарин споразумевају један с другим сваки „на своме језику, што не бива'увек код два француска сељака „из две различите области. У толико пре Србин и Бугарин разу„меју сељака Македонца, те је сасвим природно да становништво „у северним крајевима, ближе Србији, говори језиком који се не„што више приближава српском, а међутим у пределима, ближе „Бугарској, забележена је обрнута појава11.1 Укорењивање оваквога мишљења, макар да оно само неутрализира питање, није годило софијским политичарима; они су на њега одмах реагирали „научним доказима“ којима је прокрчен и утрвен пут шовинистичкој литератури ортодоксалних балканских шовиниста код свију балканских народа. На „Remarques sur Г ethnographie de la Macedoine“ професора београдскога Универзитета Ј. Цвијића одговорио је професор софијскога универзитета А. Иширков са „Etudes ethnographiques sur les Slaves de Macedoine“.~ Он није ништа ново рекао, али је, тако рећи, кодифицирао својим супротним тврђењима, на супрот тврђењима д-ра Цвијића, званично бугарско гледиште, разуме се, — чисто политичко. Ми се овде не занимамо политиком, али пошто гледиште уваженога софијскога професора претендује на научност, морамо се упознати и са његовим тврђењима, односно супротним тврђењима. Ево и њих: i Lesquestionsactuelles depolitique etrangere en Europe. Conferencesorganisee< a la Societe des anciens eleves de Г Ecole libre de Scienee politique, Paris, 1907., p. 178. a Le Di'. A. Ichircoff, Etude ethnographique sur les Slaves de Macedoin. Reponse a M. J. Zvijitch, Paris 1908. Дело, 62. књ. 4