Delo

48 Д Е Л 0 „5. Статистичке таблице су неистините или нетачне11.1 Поред свега тога што етнографска проматрања српскога професора нису много кретала питања напред, она су имала извеснога успеха у јавном мњењу. На првом месту његови погледи имали су успеха код извеснога, независнога дела македонске интелигенције. Неко је негде рекао, да је васпитање народност. Ово је тачно кад се тиче васпитања појединаца ван народнога оквира. Васпитајте из малена Арбанашче у Паризу, оно he доцније бити добар Француз. Маћедонска интелигенција плод је националистичкога пронагандскога васпигања. Само људи који не познају прилике у Македонији, могу осуђивати појаве као што је, на пример, ова: да је један брат убеђени Србин, други Бугарин, трећи Грк, четврти Румун. Све зависи ко је кроз какву школу прошао. Али народна маса, и ако раздељена на верско-пропагандске партије, свесна је своје заједнице. Јачи, независнији образовани људи, обично држећи се једне или друге странке, такође се издижу изнад осталих школованих људи средње спреме и средње способности и теже к извесној спони и заједници свију, већином вештачки створених „македонских елемената". У вихору револуционарне борбе свију противу свакога, пред прогласом уставнога режима у Отоманској царевини, поред вештачки, са стране инспирисане „аутономне Македоније“ и „македонске народности", код овога одабранијега истина врло ограниченога, дела македонске интелигенције, сазрело је било сазнање, да треба свима размирицама учинити крај, истичући име „Македонац" као заједничко народно обележје. Бугарски професор, Македонац Мисирков, још пре Цвијића, покушао је био да докаже да „Македонски Словени толико су исто Срби колико и Бугари или пре да нису ни једно ни друго и да чине засебни словенски народ, средину између Срба и Бугара“. Противу овога покрајинскога имена не би имао нико ништа да каже, као што се не може рећи, на пример, противу покрајинских имена : Херцеговац, Црногорац и т. д. Баш у доба јачања ове идеје појавила се књига д-ра Цвијића и његово тврђење, да маћедонски Словени нису ни Срби ни Буi Ј. Цвијић: Основе за Географију и геологију Македоније и Старе Србије. Издање Српске Краљевске Академије Београд, 1906. Књига II, с. 513. Одељак „Неколико проматрања о етнографији Македонских Словена" из овога дела преведен је на француски и на руски (два превода). Један је рускп превод рускога консула Орлова.