Delo

0 МЛКЕДОНСКИМ СРБИМА 51 „5. Македонска револуционарна организација, не гледећи „на њену жељу да постане интернационална, остала је као бу„гарска, јер је бугарско становништво подржава. III. „Име Бугарин било је распрострањено код македонских „Словена од стране Бугара из Мизије који су упадали у Маке„донију још за време Крума и који су под Борисом и Симеуном „побеђивали целу земљу. Уједињење Словеиа с обе стране Рила „и Осогова диктирала је политика бугарских краљева. Стара бу„гарска књижевност, створена у овоме добу, постала је општа „за све Словене широке бугарске краљевине, а такође се раз„вијала у источној Бугарској и на обалама Преспанскога и Охрид„скога Језера. Заједница политичкога живота, заједница књижев„нога- и црквенога језика, заједница историје створила је у току „од четири века у границама Бугарске, Тракије и Македоније „један народ који се зове бугарски народ, једну земљу која се „зове бугарска земља, Бугарска“. Одговор професора Иширкова на IV и V тврђење д-ра Цвијића не даје ништа ново и, пошто географске карте нити што доказују нити имају каквога значаја за питање које је пред нама, ми не рачунамо за потребно ни да излажемо његове погледе. Био у праву професор Иширков или Цвијић ствар се апсолутно не мења. Још мање има смисла говорити о статистици, која, поред тога што је јавно лажна, такође ништа нема заједничкога с питањем, да ли су ти „милијуни" македонских Словена Срби или Бугари. Али има једна друга, по нашем мишљењу, најбитнија тачка у овој научно-политичкој бугарској кодификацији „доказа“ и ми је издвајамо у засебну, четврту тачку, која гласи: „IV. Језик македонских Словена само је дијалекат бугар„скога језика.“ После књиге професора Иширкова дошло је археолошко дело рускога академика Н. П. Кондакова „Македошп"1 Већ по самоме начину постанка ове књиге, њој се мора поклонити нарочита пажња. Сам писац, на првој страни свога научнога дела, каже да му је председник руске Академије Наука, велики кнез Константин Константиновић, поверио 1900 године састав научне експедиције у Македонију. Из самога састава експедиције (професор словенских језика П. А. Лавров, доценат руске историје Н. П. Миљуков, 1 Македоши. Археологичоское путешествје Н. П. Кондакова. Издање Рус. Акад. Наука, С. П. Б. 1909. 4*