Delo

52 Д Е Л О архитектор П. П. Покришкин, сликар - фотограф Д. А. Крајњев и он, Кондаков, археолог) види се да је ово била нека врста научне експертизе. У задатак експедиције, вели он, спадало је — „скупљање материјала на месту за будућа историјско„етнографска изучавања најважнијих места и тачака у Македо„нији“, као и тежња да се утврде такви „историјско-археолошки „и филолошки научни основи, који би могли у будуће послу„жити за решавање крупнога политичкога питања". Као археолог првога ранга и као експерт за словенску археологију у Македонији, академик Кондаков, у исто је време и најауторитативнији судија у археолошким споровима. Његова строга научна пресуда, написана у овој арехолошкој студији, гласи: у Македонији нема других словенских културних споменика осим српских. Он резимира овако своју студију: „У историји Балканскога Полуострва најзнатнија политичка „улога јавно припада Бугарској, а широки културни развитак „Срба и вештине њихове, као најважнија грана византијских ве„штина после руских, чине историјско наслеђе српскога народа“ (290). Његова књига и занима се овим српским наследством у у Македонији, које, како он констатује на два-три места, сатиру Бугари из шовинистичко-пропагандских разлога. Али, на жалост, уважени археолог, истина не претендујући да има права да решава историјско-етнографска питања, као што је маекдонско, он није могао да се уздржи а да и сам не гласа.. По његову мишљењу, које он, понављамо, не рачуна компетентним, историјско-етнографски „Бугарима припада готово цела Македонија, изузимајући неколико њених северо-западних крајева који су ближе Старој Србији“. Као савесан научар, Кондаков је хтео и ово своје узгредно мишљење да оснује на личном историјском истраживању. И овде је он солиднији од свију који су о овоме питању писали, али се његова истраживања не мире с горњим његовим мишљењем:. она иду у корист мишљења да су македонски Словени Срби. Ми ћемо се с њима сретати на нашем даљем путу тражења истине. После књиге академика Кондакова јавила се књига журналиста Ивана Иванића.1 Овој опсежној књизи, написаној на основу богатога материјала, недостаје научна методичност. Али овар 1 Иван Иванић, Маћедоннја и Маћедонпци, Нови Сад, 1910.