Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 55 „рао Велику Бугарску ради руских интереса на Истоку. Срби су не„задовољни мојим радом, али мени није стало било за то што „ће стотине хиљада Срба припасти Бугарској, јер сам ја стварао „Бугарску за Русију“. Али могао је гроф Игњатијев однети ову своју „тајну“ на онај свет, па ипак да нас двоје, професор Иширков и ја, знамо, да Велика Санстефанска Бугарска није ни „изуметак“ енергичнога и частољубивога грофа Игњатијева, који је умро у слаткоЈ заблуди, да је он творац нове Бугарске, ни плод изучавања „колосалне етнографске литературе". Као добар заштитник штетне по бугарску будућност политике шовинизма, он, разуме се, мора да зна какво је „научно убеђење“ господарило код руских политичара онога доба. О овој „дипломатској етнографији“ морао је читати уважени софијски професор у делу рускога генерала Овснни— „Болгарјн и Болгарн“, — и уверити се, да је за политику цара Александра II на Балканском Полуострву имало одсудан значај мишљење његова доглавника кнеза В. А. Черкаскога о балканским народима. А ево његов „основни факт“ како гласи: „Бугари су и по вери, и по језику и по пореклу народ који је „најближи Русима. Њега је подигла наша култура, он се духовно „одгаја нашим образовањем, од нас црпе елементарна начела „науке. То је наше дете које неће никад устати противу нас; „њему је суђено да се развија само у тесној заједници с нама. „Бугари гледају на нас као на очеве, спасиоце и просветиоце. „По политичким тежњама они себе сматрају за легалне наслед„нике турскога наследства на Балканском Полуострву и готови „су да униште свакога ко им стане на пут. Овај основни факт „треба поставити као темељ свију наших одлука. Било да је у „питању потпуна независност балканских земаља или само де„лимична њихова аутономија, не треба сметати с ума, да ће „све што се откине од Бугара припасти I рцима“. За овако „колосално11 познавање и политичких и етнографских прилика на нашем Полуострву, уважени софијски професор оборио би на испиту за први разред гимназије и цара Ослободиоца и све његове доглавнике; и у Русији нема више оваквих безазлених етнографа — политичара. (Наставиће се) Марко Цемовић.