Delo

60 Д Е Л 0 1. Почетак ове фазе је појава Трговачког Удружења П и р о т с к и х Ћ и л и м о в а. Ово удружење постоји од пре 15 година. Трговачко је Удружење једно јавно трговачко друштво од четири члана — трговаца, са капиталом од 6000 динара. Са тим капиталом ово друштво купује ћилимове од појединих ткаља, и то или иду сами ортаци њима или им пак ткаље доносе ћилимове у радњу. Чланови друштва не воде много обзира, да ли су шаре нове или старе, да ли су добре или не, купују робу само по квалитету, циљ им је само добит. Са таквом купљеном робом они тргују као сви други трговци. Продају је скупље или јевтиније, према купцима, главно је да увек теже да продају по што скупљој цени, но што су робу купили. Продају врше или у вароши самој, или по Србији. Београдски трговци ћилимова понајчешће набављају ћилимове од овог удружења. Трговачко Удружење продаје ћилимове и у Босни и у Турској, а највише у Солуну, Скопљу, Битољу. Удружење нема никаква правила, већ само између чланова, т. ј. четири ортака постоји уговор за добит и штету. Обрт им је годишњи 80.000 динара. Помоћу овог удружења пиротски ћилимови задржавају своју првобитну мануф»актуру — домаћу, кућевну. 2. Пиротска Ћилимарска Задруга. Након 7—8 година од оснивања Трговачког Удружења јавља се ова установа са много ширим и по саму производњу много значајнијим задатком, јавља се Пиротска Ћилимарска Задруга. Пиротска Ћилимарска Задруга основана је 1902 године, са задатком, да у својој околини развија и унапређује ћилимарску радиност (чл. 1) и да сачува шаре и боје, које су у Пироту од старине уобичајене (чл. 23. тач. 2). Као што се види, задатак ове задруге је похвалан: не да, да угине радиност ћилимарска, а у исто време жели, да сачува старе боје и старе шаре, т. ј. оне боје и оне шаре, које су пиротским ћилимовима и стекле глас. Задруга је мало конзервативна; она сматра, да су ћилимови дошли и са бојом и са шаром до савршенства, и да су до сада покупљени сви мотиви, како турски, тако и српски. Међутим ово не стоји. Српских мотива у орнаментици има још врло много. Данас наши уметници проналазе и пронашли су многе лепе чисто српске мотиве, којима красе велелепне сале и дворане, и не би ни мало од штете било, кад би се и ови ново - пронађени мотиви применили на пиротске ћилимове. Задруга се бојала, а имала је донекле и право, да се у ћилимове не увуку страни мотиви, као што је и