Delo

ПМРОТСКО ЋИЛИМАРСТВО 6Г било случајева са шаром „венци од немачких кутија“. Па ипак и поред свега тога задругин је задатак добар, јер би примајући нове српске мотиве могао наступити случај, да се старе шаре потпуно изгубе, што не би требало ни у ком случају допустити. Задруга је према томе добро урадила, што је ставила себи у задатак, да их чува и одржава. Пиротска Ћилимарска Задруга је организована на начелу заједничке производње и заједничке поделе добити од производа, према уделу у производњи; она је кооперативна задруга за производњу и продају — трговину. Задругара има редовних и пог часних. Редовни задругари могу бити све раденице, све ткаље ћилимова, које хоће. Њихови удели чине основни капитал, а сваки је удео од 50 динара. Једна радница може имати колико хоће удела, али и поред свега тога на годишњој задругиној скупштини има само један глас. Своју удеоничку књижицу задругар не може пренети на другога без писменог одобрења управног одбора, а из чланства може иступити кад год хоће, или кад се исели из Пирота, а може га и одбор управни искључити из задруге. Пошто су редовни задругари обично сиромашне раднице,. које нису у стању свој удео одмах да исплате, остављен је рок од 200 недеља, да се сваке недеље уплаћује по 0-25 динара. На овај начин створена је могућност, да свака ћилимарка може бити члан задруге, а да ниједан радни дан не изгуби без зараде. Она може да ради колико хоће, њој се плаћа за тај рад, а у исто време и добија свој део према уделима од чисте добити годишње производње свих задружних чланова. Ова^ страна задругина је необично добра. Она се својим задатком потрудила, да ову радиност свога народа сачува и њен опстанак загарантује, а овим начином рада и поделом добити створила је могућност, да сироте Пироћанке буду увек награђене за свој рад. Задруга их на тај начин чува, да не буду са разних страна експлоатисане и да производе продају по повољној цени. Задруга је изабрала један врло подесан начин, да њени задругари израђују ћилимове. Знајући да су њени задругари, ,ћилимарке, сиромашне и да нису у стању да набављају сировину и да је боје, јер је то релативно врло скупо, она им набавља и боји сировине, а у исто време даје им новчану позајмицу ради потребних трошкова при изради ћилимова. Почетак задругина рада, када су тек почеле раднице да улазе у задругу и када