Delo

'62 Д Е Л О су тек почеле својим малим сумама од 0’25 дин. недељно улагати у основни капитал, тај је почетак био врло тежак. Ради набавке сировина потребан је био огроман капитал, а оснивача је на броју било само 31; они нису могли дати тај почетни капитал у довољној мери и зато је задруга потражила помоћи од државе. Држава се одазвала и задрузи дала из Класне Лутрије помоћ од 50.000 динара, на зајам за 10 година без интереса. После ове помоћи задруга је већ у велико почела да ради и да живи. Сада задруга има тих 50.000 динара државног зајма и чланских улога 13000 динара. Овај капитал она употребљује врло корисно. Купује сировину, боји је, даје својим члановима на израду, помаже их новцем за трошкове око израде, а чланови јој дају израђене ћилимове. Задруга тад наплати сировину и позајмицу, а остатак им, према вредности ћилимова у Пироту, доплаћује у готовом новцу. Те ћилимове задруга продаје и чисту зараду сваке године, према уделу задругара, дели међу задругаре. Органи задругини су Управни Одбор, Надзорни Одбор и Скупштина Задругарска. Рад и поступак је истоветан, као и на другим скупштинама задруга ове врсте или акционарских друштава, само са том разликом, што овде сваки задругар има само један глас, без обзира на број удела, који глас он лично мора да употреби. Из чисте добити према годишњем билансу 25% одваја се за резервни фонд, а остатак добити се дели задругарима. Министар Народне Привреде има право надзора над тачним вршењем правила задругиних и у опште над целокупном радњом задругином. Са оваквим уређењем и са оваквом организацијом задруга је и могла оволики успех свој постићи. Она данас има своје трговачке филијале свуда по Србији, у свакој готово вароши: у Крушевцу, Ваљеву, Шапцу, Крагујевцу и др.; затим, она је своју трговину раширила и ван граница Србије; има филијале своје у Лондону и у Женеви, а продаје ћилимове и у Бугарској, АустроУгарској и Турској, у последње време и у Румунији. Има толико много поруцбина, да их не може све примати, јер нема толико раденица — чланица. Обрт Задругин је годишњи око 170000 динара, а годишња производња око 55000 дин. Задруга овај наш артикал поред својих филијала шири и преко појединих изложба. Године 1905 учествовала је у Лијону на изложби и однела ћилимове у вредности 20.000 динара; све