Delo

ГШРОТСКО ЋИЛИМАРСТВО 67 журана. Није никаква реткост, да се у свакој другој ткаљиној кући види женско дете од 10, 9 па и 8 година, сагнуто крај разбоја и премеће жице, баш као и жена од 30 и 60 година, јер крај разбоја има и баба са наочарима. Просечна је надница од 0* 10 пара дин. па до 0-80 пара динарских. Истина десет пара имају деца, али то није никаква утеха, то је баш зло. Дете одвојено од школе и ваздуха, па привезано за разбој и још долази десет пара динарских за један дан рада! Мала је разлика у заради код Задруге, а о заради у школи Женског Друштва не треба ни говорити, кад се има у виду број ученица 15—20 и никако више. Све друге ткаље, којих је пун Пирот, свака друга кућа, живе најбеднијим животом, животом, који се може наћи само по великим варошима европским. Са оваквом малом надницом добро је оцртан и интимни живот тих породица, чији је главни доходак од ткања. Да би се то стање колико толико поправило, треба на првом месту израдити ценовник свих артикала. Тај ценовник требао би бити заједнички, а не као до сада, сваког понаособ, и по томе ценовнику да се подигне цена ћилимовима, како би се на тај начин Пироћанке — ткаље — наградиле боље и за своје заслуге и за свој труд, јер као што се повело рачуна о ћилимовима и њиховој изради у опште као народној тековини, тако би требало повести рачуна и о оним бедним и сиротним ткаљама, а то се може заједничким договором учинити тим ире, што је продаја .и промет знатно порастао и изашао изван граница Србије. Драг. Ђ. Здравковић.