Delo

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕГ1ИСК0ПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА1 I ЕПИСКОП ШТРОСМАЈЕР И РЕНЕСАНС ХРВАТСКЕ КУЛТУРЕ. „Све за вјеру и домовину“ Штросмајеров мото. Добропознати италијански државник Марко Мингети уверавао је једном белгијскога публицисту Емила де Лавлеја, да је он имао прилике да изблиза посматра готово све знамените људе свога доба. „Има само два“, додао је он, „који су ми дали утисак да припадају једној другој фели, различитој од наше. Та два човека били су Бизмарк и Штросмајер“. Човек о коме је дато овако високо мишљење, обратио је био пажњу Западне Европе за време знамените седнице Ватиканске Конзисторије, када је својом речитошћу водио опозицију доктрини Непогрешимости и имао храбрости да и он буде један од оне тројице који су гласали против. Али Штросмајерово истинско право на бесмртност почива не на његовој заштити либерализма у цркви него на његовим заслугама за хрватску народност и културу. Ретко је који патриот тако потпуно оправдао титулу „Први Син Народа" ; и Штросмајер мора увек да заузима угледно место у свакоме излагању о Хрватској. Јосиф Ђорђе Штросмајер рођен је 4 фебруара 1815 године у Осеку, главноме граду Славоније; његова је породица била 1 Из дела The Southern Slav Question anđ the Habsburg Monarchy, Ву R. W. Seton-Watson, London, Constable & Cd. Ltd., 1911, где je та коресподенција тек сада први пут објављена из приватне архиве пок. Гледстона која је r. СптонВатсону била стављела на расположење. Приказ и оцена тога дела изаћи ће у свеецн за мај. Ур. „Дела‘. Дело, књ. 63 7