Delo

Д Е Л О Овај нацрт Штросмајерове кариере можемо да закључимо личним утисцима Е. де Лавлеја које је он добио о Штросмајеру приликом свог првог састанка с њиме. „Он ми је изгледао као какав светац из Средњега Века, као Фра Анђелико насликан на зидовима ћелија Св. Марка у Флоренцији. Његово лице било је префињено, мршаво, аскетско; његова мека ретка коса, очешљана на горе, окружавала је његову главу као какав хало; његове граорасте очи биле су јасно светле, надахнуте. Јак а ипак благ пламен зрачио је из њих, одсев великог ума и племенитог срца. Његов говор био је течан, топао, пун слика; али ма да он говори француски, немачки, италијански и латински поред словенских језика, са подједнаком лакоћом, ни један од њих не могу да му даду речи довољно изразите за његове мисли и тако их он све наизменце употребљава. Од свакога он узима реч која му треба, или чак употребљава синониме из свих њих. Кад отпочне латински, његове реченице теку са неупоредљивом снагом. Он каже тачно шта мисли, без прећутавања, без дипломатске резерве, са небрежљивошћу детета и с проницавошћу генија. Безгранично одан својој отаџбини, не желећи ништа за себе, он се не боји никога овде на земљи; пошто тражи само оно што он верује да је добро, право и истинито, то и нема шта да крије“. Велики Епископ умро је, у деведесетој години живота, 10 априла 1905, у очи нове политичке ере у Хрватској. Као политичар није имао баланса и уздржавања, и осећање је њиме владало прекомерно. Али као једна интелектуална и морална снага, као заштитник и инсгшратор мисли и културе, о његовом се утицају на Хрватску и Јужне Словене не може да претерује. Као што је Јелачић тип војничке храбрости и лојалности Хрвата, тако је Штросмајер преставник оних особина вере и романтичног идеализма којима су се одликовали најбољи синови његова народа. (Наставиће се) С ЕНГЛЕСКОГ ПРЕВЕО В. А.