Delo

112 Д Е Л О Још неколико речи пре него што уђемо с Бугарима у Македонију. Три године пре него што је Аспарухова орда прешла преко Дунава у Добруџу, а читава два века пре образовања словенско-бугарске државе, постојала је словенска Македонија. Поред онога општега ступња словенскога развитка, о којем смо раније говорили, одломци византијских летописаца карактеришу македонске Славене као доста културне. При опсади Солуна вели се, да су Словени имали много справа за опсаду града. Још се помиње, да је један Словен изумео справу за бацање и да су ту справу испитали словенски кнезови, нашли да је добра и одобрили је. При тој истој опсади употребљавали су Словени и друге ратне справе и оружје.1 Хришћанство је код македонских Словена почело да се укорењује још у VII веку. Онај исти Словен, који је предао словенским кнезовима свој ратни изуметак за време опсаде Солуна, из очајања што се у изуметку преварио, отишао је у Солун и примио хришћанство. У чудпма Св. Димитрија прича се, да је један словенски поглавица око 790 године дошао у Солун и ту примио хришћанство. О хришћанству код Јужних Словена уопште у VIII веку има довољно историјских података.'1 2 Кад овоме додамо да су македонска племена пред доласком Бугара улазила у састав хришћанске Византије, ми можемо без погрешке пратити Бугаре по Македонији IX века у питању које нас занима. 5. КоНДАКОВ О БУГАРИЗАЦНЈИ МаКЕДОЈШЈЕ Академик Кондаков не даје никаквога значаја упадима дивљих бугарских орда у Македонију пре првога бугарскога царства. Ови упади, по његову мишљењу нису могли утицатн на национални склоп македонских Словена. Страховити упад Крума који је, као што каже Кондаков, био „само вођа скитничких орда,“ — оставио је и код Византинаца и код мирних Словена утиске нечувенога до тада дивљаштва. Поред зверстава, која је вршила орда над побеђенима, бугарски кнез Крум претвара лобању убијенога цара Нићифора у чашу и њоме се служи на ордијским свечаним пировима. Али ни овај ужас бугарски није дуго трајао, свега две године, од 809 до 811. Ове (811) године 1 Ст. Стапојевић, О Јужнлм Словенима VI, VII и VIII века, с. 150 - -151. 2 Исто дело, стр. 138 — 139