Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА пз Македонија је постала „Ромејска Провинција,“ а бугарска кнежевина повукла се у своје раније границе — „источно од Софије са политичким и народносним центром у Шумли".1 Нови византијски император Михаило уступа Бугарима јужну Македонију, један део данашње Србије, али „за тим у току целога IX века Македонија прелази из руке у руку“ и тек „у почетку X века налази се цела Македонија у рукама Бугара".Сад, у X веку, па до пропасти другога бугарскога царства 1018 године, наступа по мишљењу академика Кондакова, период потпуне бугаризације Македоније. Да групишемо све оно што је најбитније у његову спису у прилог бугарских „тесних племенских или сродничких веза са Словенством Македоније".1 * 3 Да нам се не би пребацило да тенденциозно групишемо његове наводе, ми опет дајемо њему реч. Будимо пажљиви према свакој његовој речи, јер су ови докази, које он наводи, научна кодификација свега што „болгарствук)пце“ слависти приводе у корист научних претензија наше пословењене браће Бугара односно македонских Срба. Продужавамо излагање мисли Кондакова од доба првога бугарскога кнеза „европскога типа“ Михаила — Бориса (852 до 888). „За време његова царовања Ћирило и Методије изумели су словенску азбуку, створена је књижевност и књижевни језик, словенском становништву, код кога је одавно (издревле) било распрострањено хришћанство, дарована је била литургија па словенском језику. Све је овде било, изгледа, делом и задатком чисто народнога порекла и значаја (у Моравији, насупрот, ово је имало политички и државни значај) п, изгледа, стојало је у вези с значајном улогом македонскога свештенства још од доба Јустинијана. Али царовање Симеоново, који j'e сам био књижевник, створило је расцвет бугарске духовне књижевности, чији склоп није довољно познат, али који је, како изгледа, зачуђавао савременике који су сравњивали Симеона с Пголомејем. Рад књижљника, преводилаца и преписача концентрисан је у половини X века не у самој Бугарској него баш у Македонији, у Охрпду. Симеон је постао „цар бугарски" и чак „ромејски самодржац“ и добио је ако не и круну а оно титулу „василевса“ из Цари1 Ст Новаковић, Прилеп у нрвој поли XIV вска, по трескавачким повел>ама краља Стевана Душана, Глас. Срн. Крал>. Акад. 1.ХХХ, Београд 1909, с. 3. Н. П Конлуковћ, Македонш, с. 13 3 Кондаков, стр. 23. Дкло, књ. 62. 8