Delo

118 Д Е Л О имала много присталица у свима земљама. — Данас је, само у другом облику и са другог основа полазећи, заступају Gierke, Rosin и Preuss. Идеја о самосталној општинској власти није ништа друго до примена доктрине природног права. По њој општине имају своју сопствену сферу делања, са којом оне стоје према држави као и појединци у погледу њихових приватних послова. Ова сопствена сфера делања и интереса треба да буде законодавне као и управне природе; а све послове врше само општински органи. Као човек, и општина има својих основних права, која држава не ствара него само признаје; која нису делегирана из моћи владаочеве, него својствена општини као једном телу. — Општина је, дакле, као и породица постала пре државе; следствено она није, нити је могла бити створена од ове. На тај начин, општина као таква није позајмила своје право заповедања од државе; пре би се могло рећи да је она држави то право позајмила. Отуда апсолутно повучене границе државе према општиниИ, отуда ова има један круг, у коме се може самостално опредељивати. Томе ништа не смета факт, што држава у општем интересу може употребити општину и за своје циљеве и тада јој делегирати један део своје власти. Општини ипак остаје слободан избор њених преставника, слободан пријем грађана, управа својом имовином, локална полиција и право порезивање — функције, које припадају њезиној самосталној власти.1 Под утицајем ових идеја поред француског устава од 1789 постају устави: белгијски 1830/1, пруски 1848, аустријски 1849, који признају двојак круг општинске власти : један самостални, у коме она по свом слободном самоопредељењу може уређивати и располагати у свему што тангира њене интересе; други изведени, који обухвата законом одређене дужности општина, да раде у општем интересу. До истог резултата али полазећи са једног нарочитог гледишта долази и органска теорија коју је Gierke- први срећно формулисао, Rosin1 2 3 на свај начин модификовану енергично заступао и коју данас у пречишћеном облику, нарочито у својој најновијој 1 Rotteck, Lehrbuch des Vernunftsrechts III, 469; Jellinek, Svstern der subject. offentl. Rechte 275 и сл. 2 Gierke, Genossenschaftsrecht I. Затим чланак: Gemeinde, Gemeindeordnungen etc. (у Holtzendorffs Rechtslexikon Bd. II стр. 42). 3 Rosin, Souveranitat, Staat, Gemeinde, Selbstvenvalt. 26 и сл.