Delo

36 Д Е Л О ционалне борбе спречиле у раду. У ствари, опште аустријско право гласа проста је обмана за онога, који зна да се Аустријом управља на основу § 14 њеног Устава, према којему је највиша воља императорова апсолутна. Владаочева воља појачана је највећом снагом феудалне и војне аутократије, која је на челу свега у заједници — са католичком црквом. Забележимо још и то да, што се тиче војске и марине, устав признаје цару апсолутно право. Цар може да повећава број војника по својој вољи Ц903), а његова влада импозира војне кредите, често пута без пристанка парламента. Са гледишта јавног права, видимо свуда супротност са другим земљама, које су решиле национална питања на основу апсолутне или релативне самоуправе. У Аустро-Угарској то је један мозаик неусловљивих режима, који је са својим непрекидним кризама осуђен да нестане. То је стање одлично прецизирано у бечком часопису „Der Kampf“ (1907): „Пред нама је једна хаотична држава са државним правима, која не изумиру и државним институцијама, које не могу живети, или боље један скуп држава, које не могу ни опстати, ни помирити се са средњовеков ним, феудалним и аутономним земљама, које неорганизоване нације без правног основа хође да разоре.“ Што се тиче XIX члана Устава који говори о „gleichberechtigten Volksstammen,“ Лелинек, Ранке и други велики правници сматрају га као ништа, јер у њему нема никаквог позитивног садржаја, нити он прописује како и од кога ће та „једнакост“ бити загарантована и каквим чињеницама одржана. Немачки се сматра као државни језик, као административни језик, што чудновато појачава централизацију. Но то је баш оно што буни остале нације, нарочито Чехе, који желе да у својој земљи имају управу на своме језику, који ће једино моћи да успостави ред у администрацији. Члан XIX у уредби вели да : држава признаје једнакост и права свима дотичним језицима у појединим земљама. Али је то остављено властима да одреде који је „дотични“ језик у земљи. Ледан судија у Чешкој н. пр., може одбити тужбе, поднете на немачком језику, под изговором да их не разуме; тако исто и Чеси ће се мало користити одговором на немачком. У осталом, зна се, да су судови, управа и сва остала звања дате немачкој бирократији. По цифрама које даје Едуард Бене, немачки елеменат увек прелази 2/.з у државној служби, настави а нарочито у војсци. (На 17,552 официра 14,581