Delo

ПИТАЊЕ НАРОДНОСТИ У АУСТРО-УГАРСКОЈ 87 су Немци). Сетимо се само универзитета: 9,000.000 Немаца имају шест универзитета, док међутим исти број Чеха има само један у Прагу и т. д. У Бечу има четврт милиона Чеха, међутим они су врло тешко могли добити право да отворе једну једину школу за своју децу. Економски фактори највише потпирују борбу између нација, јер конкуренција је суштина савременог каииталистичког режима. Националне разлике појачавају је још више и када би се нације одвојиле као независне, ипак би отпочела економска борба око царине. Или, ако нације буду уједињене у једну државу, имаћемо трговачку конкуренцију, која буди национални карактер, зато и читамо на фирмама чешких магацина: „Овде купују само Чеси“, или разноврсне немачке пропаганде: „У интересу Немства не купујте код Чеха“! Поред овог узајамног бојкотовања, нације имају тако исто своје банке, које дају кредите само својим националцима (саплеменицима) и друге одбијају. Исто је тако са социалне тачке гледиште. Чешки радници из Северне Чешке бркају борбу за социјално право и борбу за националну правду, јер они заузимају предео много мање напредан од онога у којему Немци живе. — Отуда ови последњи доказују своју надмоћност, иошто су Чеси екоиомски зависни од њих. Зато сматрају да сви односи морају бити такви (Е. Benes: „Le probleme autrichien et la question tcheque“, стр. 288). Тако исто v мешовитим крајевима Чешке, где чешки радници раде за немачког капиталисту, или у Галицији, где рутенски замљорадник производи за велике пољске сопственике, ма да економски односи имају карактер националног угњетавања. Непријатељство између експлоататора и експлоатисаног још се више појачава што је сопственик не само угњетач, него је странац (Ото Бауер: Die Nationalitatenfrage und die Socialdemocratie). Религија у опште, а нарочито католичка, само погоршава ситуацију овог антагонизма узајамних унутарњих борба. У осталом, католицизам у Аустрији показује се у свој својој суштини, као стожер и инструменат феудалне аристократије, која одлично уме тиме да се служи и да влада над оном мешавином националитета. Епископ Рикобона у Трије^ту вели у једном пастирском писму од 1868, да је „Аустрији од Бога суђено да буде мач цркве“. И доиста црквено и језиковно јединство припомогло је у многим земљама националном јединству на комс се консилидовала монар.хија и кристалисала политичка влада. Међутим у Ау-