Delo

38 Д Е Л О стрији нема заједнице ни у језику ни у религији; десет нација од којих је она састављена, престављају непрестано тенденцију ка децентрализацији и подели. Девиза крајња сваке народности је „Los von Osterreich". Према томе покушај Шмерлингов „Das Land als deutsch erscheinen zu lassen“ није ни мало успео. Ипак, званична Аустрија никако се не умара тражећи срества за остварење његово и то нарочнто са ова три принципа, који су врло интимно везани један са другим : а п с о л у т и з м о м, централизацијом и германисањем. Немачки принцип стапања раса и католички принцип за стварање једне религије и убеђења, примљени су од стране Аустрије као систем и метод акције у духу управне централизације, у уверењу, да ће се створити једна уједињена царевина са овако хаотичким расама. Хабсбурговци су се зато стално служили феудалном аристократијом, милитаризмом и моћном католичком црквом, то јест клерикализмом. LLs редова та два кадра требала је да се створи Нова Аустрија. Својом универзалношћу црква би требала да буде изнад националитета, али у Аустрији она је закључила савез са имгтераторима, који су се стављали на чело католичке партије у Европи. Отуда толико јака католичка струја у Аустрији. Она је имала и сада има више свој политички rais'in d’ etre него своју религиозну и мистичну основу: она не преставља потребу за вером, већ просто потребу режима. Школе могу само клерикалне бити. Манифестујући се дакле као политичка потреба, црква је редовно била саветник владајуће класе, као што нам најновија историја то лепо показује. Црква је с владом била у борби против Угарске, са Метернихом против револуције 1848. са реакцијом, која је наступила дајући свештенству велика добра и огромне привилегије, против режима quasi конституционалног од 1868. Она је била инструменат побуне код Словена на Балкану, под изговором да католичко становништво Словена охрабри против Италијана (пошто су овн „украли папи Рим“) и у свима другим религиозним ратовима ове земље увек ће се наћи политички узрок и циљ. Јер на жалост: „сви шизматички покрети католичке религије у Аустро-Угарској су у сваком погледу националистички: језуити, лутеранци, калвинисти су у исто време и Чеси, Немцн и упорни Мађари“. Апсолутно је иста ствар у Угарској са религиозне тачке гледиште. Доказ су скорашње речи, што их је изговорио у парламенту граф Зичи, по коме у „Угарској постоји са националном католичка мисао“, и ако знамо да у Угарској поред осам мили-