Delo

ПЛЛТОНОВЛ ФИЛОСОФИ.1А животл 43 савладљиву препреку. Чулни свет, свет појава био је научним радом уздрман и растројен, а нарочито уследм1епрестане промене и колебљивог тока ствари без икаквих одређених правила убрзо се увидело, да тај свет не може пружити животу и кивотним тежњама чврсту и поуздану основу. Ако је чулни свет једини свет, онда и преокрет ка космосу, ка вишем и ошптем не може учврстити живот. Али зар поред оног света и над оним светом није никаква друга стварност могућа? Сократово'учење о мишљењу и о појмовима отворило је већ у неколико изглед на тај свет. У појмовима се сазнало, на супрот колебљивим мишљењима појединаца, нешто постојано и опште важеће, по Сократу истина само у обиму нашег круга мисли. Платон међутим, целокупном својом природом више упућен на велико и пространо; на космичко, отишао је овде знатан корак даље, flo њему појам не би могао бити нешго истинито, кад се не би пружао изнад људи и кад не би одавао стварност. То је у сагласности са грчким начином мишљења, по коме се човек никад не издваја од света и њему на суирот истиче, већ се на против држи чврсто спојен са светом, тако да се душевни живот схвата као саопштавање ствари из света. Мали живот иде овде за великим, јер по Плагону животна ватра света не потпирује се и не храни се ватром, која је у нама, већ обратно и моја и гвоја и као и ватра свих живих бића у ствари све што има, то има од света и његовог живота. Кад ми дакле тако зависимо од спољне природе и кад целолупну своју садржину наша душа добија од света, онда се из факта постојања малог света са сигурношћу може закључити на постојање великога. За Платона је сигурна ствар, да на супрот колебљивим мишљењима постоји знање са чврстим и одређеним појмовима. Према томе сигурно је такође, да у свету постоји једна непроменљива и непоколебљива стварност надчулне природе, једно царство мисаоних величина изван и изнад света појава. Овим путем долази Платон до суштине свог философског учења, до свог учења о идејама. Реч идеја, која је првобитно означавала изглед, слику, облик и била употребљавана у философији и пре Платона, добила је и задржала од овог времена један технички значај. Њом се означује корелат појма у чулном свету, у свету појава. То је једно биће одређене суштине, непроменљиво и приступачно само мислима. Учење о идејама учвршћује и објективира наше појмове. Ледном смелом логичком