Delo

48 Д Е Л 0 у пуној светлости, како са небесног свода са његовим непокретним звездама усред свеколиког неуморног кретања, тако и при унутарњем склопу природе, који Платон одређује чисто математичким односима. Али оно, што се налази споља у свем пространству и дејству свом, то у човеку дела као тежња и остварено дело. Најважнија од свих хармонија је хармонија живота, за коју изгледа да је баш хеленистичка култура позвана да је оствари. И наше биће са свима својим многоструким нагонима од природе је упућено у границе и ред. Али ради потпуног оживљења разноликости и васпостављања размера и хармоније потребно је сопствено дело, које може потећи само од правилног и тачног разумевања и схватања. Помоћу тог разумевања има се прво савладати почетни хаос, затим развити сва снага, која се у нама налази, њена разноликост прозрети и нојединачни правци један од другог одвојити и најзад све покрете, сву делатност скупити у једно хармонично животно дело. Све што је безгранично и неодређено овде се одбацује, све кретање управљено је на један одређени циљ, а ни снаге не могу се бескрајно појачавати. Ако сваки на свом месту врши своју дужност, онда целина најбоље напредује, живот постаје леп и пријатан у самом себи. Овом уверењу одговара и један нарочити идеал образованости. Човек не треба да се спрема за све и да ради све могуће послове, већ нека изабере један одређени циљ и њему посвети целокупну своју снагу. Далеко је боље свршити једну ствар повољно и потпуно, него непотпуно извршити неколико ствари. То је чисто аристократски идеал у оштрој и свесној супротности са демократским идеалом васпитања свих људи за све, једног по могућству многостручног и једноликог васпитања. На тај начин хармонија живота појавл^ује се као наше сопствено дело. Она привлачи к себи и нашу вољу и наш ум и постаје етичко дело, постаје врлином правичности. Правичност се у томе баш састоји, чинити своје и свакоме дати своје; у место прелазити у туђ круг, посветити се са свим оном задатку, који су нам одредиле природа и судбина. Према томе правичност није ништа друго, до остварена хармонија у хотењу, у сопственој вољи. По Платону та хармонија је средишни појам наравственог живота, највиша врлина, која обухвата све остале. Ван нашег круга дела она као наравствено уређење света. Нашем раду одговара и судбина нашег живота. Раније или доцније, ако не у овом, а