Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКаЦИЈА ЈЕЗИКА 73 том је још врло нагађати. Радови данскога научника Мелера (Moller), који је у позитивном смислу решио проблем што нас занима, веома важни за упоредну граматику семитских језика, ипак не могу, по мом мишљењу, изменити утврђени поглед, као на пр. ни копенхагенски професор науке о језику Педерсен, који се и раније изјаснио за позитивно решење питања, и који је топло поздравио Мелерову књигу (Indogermanische Forschungen, XXII). Мелер је после своје књиге на немачком језику („Indogermanisch und Semitsich", Копенхаген 1907.) издао је 1909. г. већ на данском језику индоевропско-семитски речник (Indoeuropaeisk-Semitsk Glossarium), [а на немачком 1911. године: Vergleichendes indogermanisch-semitsches W6rterbuchj. C друге стране, све се више и више утврђује мишљење о исконском сродсгву семитских језика са х а м и т с к о м п о р о дицом језика. Овим именом обично се назива египатски језик, који нам је познат из многобројних споменика, и његов потомак коптнски језик, који је из живе употребе истиснут арабљанским језиком и сачуван у споменицима хришћанске писмености првих векова наше ере, који су писани азбуком позајмљеном из грчке азбуке; даље берберски језици у северној Африци и језици тако званих Кушита у Абисинији и суседним земљама (ове последње треба дакле разликовати од абисинских језика семитскога порекла). У данашње преме ствар стоји тако, да после испитивања, која су чинили Курт Зете (Sethe; 1899) и Адолф Ерман (1900), не може бити сумње у сродство египатског језика са семитскима. Професор Ерман шта више исказао је мисао, да је египатски језик један од огранака семитскога језика, који је рано прекинуо везу са осталим сродницима и јако се изменио под утицајем месних језика, које је он потискао. Свакојако ово питање потребује даљих изучавања, која треба да ггокажу праву природу везе египатскога језика са семитским језицима (она је у данашње време већ ван сумње), а тако исто потребно је бацитн светлост и на узајамни однос свих језика, што се зову хамитскима. Најбољи увод у изучавање семитских језика, у ком је историја општих питања у вези са прегледом спол>ашње историје свих представника ових језика, јесте: Th. Noldeke, Die semitischen Sprachen, 2. изд. 1899. Ова расправа преведена је на руски језик с опширним допунама и напоменама, у којима је између осталога, потанко израђена библиографија (СемитскПе