Delo

72 Д Е Л 0 пут у Индију. Нама су позната два дијалекта, а можда је био и трећи. Њихови споменици су натписи, који представљају традициске књижевне облике. Ширење Ислама учинило је крај самосталноме животу јужноарабљанских наречја, од којих се до сада сачувало само мало остатака на неким тачкама обале и на острву Сокотори. У њима имамо потомке живих народних говора а не књижевних језика, који су нам познати из натписа. Абисинија је била колонизована семитским елементима, који су по језику сроднији јужноарабљанским племенима. Овде налазимо два језика: један од њих (Ge’ez), познат из натписа од IV века по Хр., већ више није жив, и ако су се њему блиски дијалекти до данас сачували у италијанској колонији Еритреји и у Тигри ; последњи дијалекат (Tigrinja), потомак старога језика, претрпео је, међутим, јак утицај другога абисинскога језика, који живи још и сад а којему је завичај јужна Абисинија. Овај језик, који се зове амхарски, претрпео је јак утицај од стране хамитскога језика, којим је говорило старо становништво, што је колонизовано семитским елементима. Књижевност на амхарском језику почиње од XVII века, док је онај други језик, гез (Ge'ez)1, истиснут амхарским после преврата у XII веку, и даље се одржао у књижевној употреби. Питање о сродству по пореклу међу језицима семитске гране и индоевропским први је поставио Клапрот 1828. године и од тога доба било је предмет многих радова све до последњега времена, а у садашње време мора се решити негативно, јер су пропали сви досадашњи покушаји, да се докаже замишљено сродство, било с тога, што су ненаучно засновани, или што се сувише самовољно поступало са прасемитским језиком, који је тек сада, на наше очи, васпоставила наука, а, разуме се, само она упоређења могу имати вредности, која оперишу са подједнаким количинама: са прасемитским и праиндоевропским. Изучавање семитских језика у упоредно-историском правцу показало нам је, да се прасемитски језик у тако битним цртама разликује се од заједничкога индоеврпског, да према њима више не може бити сумње у правилност негативнога одговора на горе постављено питање. Друга је ствар, да ли ће с временом испасти за руком, да се оба прајезика, о којима је реч, доведу на старији облик но што је онај, у ком их ми познајемо, али какве ће се тада указати перспективе, о 1 Beh сами Абисинци називали су га етиопским.