Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЛЕЗИКА 75 У Индији осем индоевропскога језика Инда (Hindu) имамо породицу дравидских језика (тамилски, малабарски и др.) и породицу језика Мунда. Дравидска племена и племена, којима припадају мунда-језици, као да су старији становници Индије но Инди: они су живели у Хиндостану пре Инда, који су их потиснули на југ полуострва1. Има дакле читав низ језика у североисточном куту Азије, чији су сроднички односи сасвим непознати: то су језици Јукагира, Чукча, Камчадаца и неки други. Усамљен стоји и језик јенисејских Остјака, који не треба бркати с језиком истог имена а финске гране, о ком сам напред говорио. По натписима нам је познат у Азији још један језик старих становника Асирије, који су ту живели до доласка Семита. Спопоменици овога језика су натписи, и по једном наречју овај језик зове се сумериски а по другом акадиски језик. Којој гругш језика у генеалошком погледу припада овај језик, потпуно је непознато. Да наведемо даље језик старих становника Кападокије, малоазиске државе, коју су Вавилонци звали „Хати“ (Chatti). То су Хетити, а ово име као да је означавало народности не једнчзга порекла, које су оставиле читав низ натгшса, и они нису још одгоненути у својим најглавнијим деловима, као што до сада још није решено питање о месту хетитског језика у генеалошкој класификацији језика2. ЈезикМитана (Mittani) у Месопотамији неки 11 Године 1853. Ф р. iMec’H (Francis Mason) поставио је хипотезу о сродству „Мона", језнка доње Бирме, са језицима „Мунда" а Вил. Шот (Schott) исказао је 1856. г. мишљење о сродству породице Мунда-језика са анамским језнком. Напослетку, 1899. г. Ернст Кун (Kuhn) проширио је ирву хипотезу узевши језике Камбоџе (Khmer), језике племена Khasi у Асаму и језике урођеника Никобарских острва и Малаке. У почетак новога века падају радови Ш м и та (Schmidt), који је доказивао, с једне стране, сродство језика Бирме, Камбоџе н Аса.ма. а с друге стране њихово сродство са језицима Никобарских острва и ..Мунда" и напослетку сродство обеју ових група са „аустронезиским језицима" (тако он назива малајско-полинезиске језике). Колико ове комбинације, које иду тако далеко, одговарају правоме стању ствари, тешко је још реИи, а утолико теже, што до сада није довољно проучена у историском погледу велика група малајско-полинезиских језика, а проучавање језика југоисточнога кута Азије још није решпло многа кардинална питања. Реферат о Шмитовим радовима напнсао је Кун у „Beilage znr Miinchencr Allgemeiner Zeitung", 1907. бр. 13. - Јенсен у својој књизи „Hittiter und Armenier" труди се доказати сродство језика „Хетита“ са јерменским језиком, полазеИи од тумачења натписа на свој начин. Овај покушај мора се узети као неусиешан; упор. Indogermanische Forschungen, 13, Anzeiger стр. 33. и даље.