Delo

76 Д Е Л О научници увршћују у хетитски језик. Исто тако остаје још необјашњено питање о језику тако званих ванских натписа (нађених око језера Вана у Јерменској), који припадају Алародима. Неки научници увршћују га у грузински (георгиски) језик. И језик старих становника Елама, уколико је познат, такође још стоји усамљен. Напослетку, имамо врло непотпуна знања о целом реду старих језика, који су негда живели у Малој Азији. Само један од језика Ликијанаца и Каријанаца сачувао је епиграфске трагове, а остали су познати по личним именима и појединим речима. Простране хипотезе о сродству ових језика са етруским језиком и језиком Баска морале су се напустити у садашње време, али је веома вероватна мисао Кречмерова у већ наведеној књизи „Einleitung in die Geschichte der griechischen Sprache“, основана на пажљивом изучавању материјала, да су западни Малоазијанци (Каријанци, Лиђани и Мизијанци) и њихови источни суседи (Писиди, Ликаонци и Киликијанци), међу којима су Ликијанци заузимали посреднички положај, сви говорили језицима, који су сродни међу собом и са језиком прејелинскога становништва Грчке и острва Легејскога Мора, у колико се о том може судити по малом броју епиграфских остатака и по топографским називима, које су усвојили доцнији досељеници Грци. О Кападокијанцима Кречмер се изјашњава неодлучно, и увршћује их, нагађајући, у источне Малоазијанце, што стоји у вези са стањем тога питања у 1896. години. Ну свакако ова мисао, да су поменути старији становници Мале Азије били једним делом Семити а другим Индоевропљани, мора се дефинитивно одбацити. У Африци, јужно од области арабљанскога језика, налазимо нубиске и негарске језике, који су сви мало проучени, да би им могли одредити однос према другим језицима. У јужној Африци налази се породица кафарских језика, која се назива породицом језика Банту. Ови језици чине једну породицу, тј. по пореклу су сродни међу собом. Осем кафарских језика ту налазимо два језика, који стоје усамљени у генеалошком погледу. То су језик Хотентота и језик Бушмена, који нису сродни ни међу собом, као што се и племена што говоре тим језицима разликују по физичким знацима. На огромноме простору Великога Океана, од Ускршњих Острва до Мадагаскара на једној страни и од острва Формозе од Новог Зеланда на другој, налазимо једну породицу језика,