Delo

88 Д Е Л О виза Сент-Еверта, коме је то био породични стан: „Fortiter." Камење ове зграде, које су непогоде нагризле, њени високи затворени прозори с капцима и њена тишина саглашавали су се са самоћом дворишта. Ово старинско предграђе Сен Жермен има ових кућа, чудних као судбина њихових господара и за којим лудују готово увек уметници психолошке живописности ако се могу ујединити ове две речи ради одредбе једног готово неодредимог прелива. Рене је знао, преко свог пријатеља, историју овог здања, и како се стари маркиз де Сент-Еверт био повукао у своја имања у Поату1 пре шест година, павши у очајање због смрти, готово једновремене, својих трију ћерки, својих зетова и своје жене. Тифусна зараза, нагажена у једном малом бањском месту где се била сва породица скупила, начинила је од овог срећног старца претком читавог једног племена сирочића. За живота маркизе, која је дивно управљала заједничким имањем, два мала стана у том дому била су дата под наам мирним људима. Та два стана имала су такође своју историју: деда садашњег маркиза био их је опремио за два рођака каваљера де Сен-Луј и бивша емигранта, који су ту довршили свој луталачки и бедни живот. Г. де Сент-Еверт је оставио ствари у стану у којем их је његова жена уредила. Клод је тако становао у једном крилу ове суморне и ћутљиве зграде, и био је сам. Други кирајџија одрекао је стан што није волео жалостан утисак ове простране куће, и нидакав други л>убитељ није затражио да се закопа у овај огромни гроб који се дизао између запуштеног дворишта и још запуштенијег врта. Али се писцу свидело све то што се, баш, другима није допадало. Чудност места задивљавала је у њему у исти мах човека који прави парадоксе и сањалицу. Настран карактер његовог живота као уметника који воли лепо да живи, урамљен у ову свечану самоћу, допадао му се исто толико колико и тишина којом је могао опколити агоније својих присних осећања. У овом склоништу уживао је његов аналитички рома.нтизам, од кога је патио и који је сам развијао у себи са задовољством, као лекар који би гајио своју сопствену болест за љубав једног лепог „случаја“. Имао је у осталом добру страну шго је он ту уживао савршену независност. Вратар, који је добива :> бесплатне позоришне улаз1 Поату, стара француска провпнцнја h )ја данас образује департмане Оба Севра, Вандеје и Вјене. Пр.