Delo

X Р О Н И К А АНАТОЛ ЛЕРОА-БОЛИЈЕ. (Anatole Leroy-Beaulieu) За последњих месец дана Француска је завијена у црно четири пута. Пролеће и лето 1912 године остаће на странама француске историје забележена. То нити је био какав нов експлоа француских генија на пољу авијације, нити некакав нов подвиг кога полициског чиновника, који храбро гине у одбрану јавног реда и јавног морала Те странице француске историје неће бити исписане црвеним словима тријумфа и славе... Оне ће бити уоквирене црним рамом.. Француска је изгубила готово једновремено четири своја велика човека.. Започео је коло стари Фредерик Паси, пацифиста, економист, политичар и дугогодишњи народни посланик.... Подухватио је коло Анатол Лероа Болије, а довршили га Алфред Фује и Поенкаре највећи француски савремени философ и математичар. Паси, Болије, Фује и Поенкаре јесу четири имена за која се може рећи да чине гордост француског племена. Анатол Лероа-Болије заузима у историји Француске један нарочити положај. Његове мисли и његова делатност заслужују нарочиту пажњу, не само стога што су оне биле луцидне и образложене него још и стога што су у данашњој Француској биле оригиналне. Активност Болијева манифестовала се у много прилика и у маси проблема. Његов живот још од своје младости предсказује плодност, коју позније године нису демантовале. Анатол Лероа-Болије јавља се као раденик у неколико праваца. За њега се с правом може рећи да је једновремено и историчар, публициста, моралиста и философ. Он је оставио за собом дела из историје, публицистичких студија као и моралистичких и философских. Он није био од људи који су се специјализирали