Delo
УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 149 г. Милојевић није знао да ово није она скала која се у музици техничким изразом зове „пентатоника". Да ни г. Милојевић не зна шта је „пентатоника“ доказује ми један став из његове критике, где он каже: „Нама не треба ни пентатонике, ни хармонске ни ритмичне егзотике“. Пошто ја апсолутно нигде нисам употребио аутентичну „пентатонику“ нема сумње да је и г. Милојевић мислио на ону исту скалу — скалу од шест целих тонова. Међутим код Пучинија у „Madame Butterfly“ преовлађује аутентична „пентатоника“ — коју као што рекох нигде нисам употребио. Сада да видимо разлику између „пентатонике" (аутентичне) и секстакорда целих тонова, који су наша два критичара назвали „пентатоником". Пре свега „пентатоника" је скала од пет тонова. Када се упореди са нашим тонским системом и почне од тона а, пентатоника овако изгледа: а, с, d, f, g. Карактеристике ове скале су: Интервал од мале терце између I и II, III и IV ступња. Између II, III, IV и V интервал од једног целог тона. Међутим секстакорд целих тонова, ако почнемо тоном а, овако изгледа: а, h, cis, dis, eis, fisis (g). Његова je карактеристика: Између сваког ступња интервал од једног тона. Као што се види веома је велика разлика између ових двеју скала. И њихове су елементарне конструкције различите. Док се „пентатоника,, своди на „ланац кварта“ (а, d, g, с, f) дотле се секстакорд целих тонова своди на прост ланац великих секунда (а, h, cis, dis, eis, fisis) или на две узастопне групе великих терца (а, cis, eis h, dis, fisis). Није овде место да правим опите на овим двема скалама и да даље испитујем њихове особине. Ово што сам до сада изнео потпуно је довољно да покаже јасну и несумњиву разлику ових двеју скала веома старог иорекла. Из овога што сам до сада рекао поводом критика г. г. Милојевића и Зорка, мислим да ће се врло лако доћи до јасног и истинитог закључка. Зато ћу то оставити читаоцима а ја ћу међутим ићи даље и изнети своје мишљење о оригиналности и национализму у уметности. (Свршиће се) Стеван Христић.