Delo

X Е Г Е Л 195 пресудан утицај у духовном животу Пруске. Треба споменути и три велика пута Хегелова у иностранство, која је предузео уз припомоћ министарства просвете. Год. 1822 Хегел је путовао у Брисел, год. 1824 у Беч, где му се нарочито допала талијанска опера, и год. 1827 у Париз. Овај пут у Париз Хегел је предузео и на наваљивање Кузеново, који се хтео одужити Хегелу за учињену љубазност његову приликом шестомесечног бављења Кузеновог у Берлину год. 1825, када је Хегел припомогао те је Кузен ослобођен полицијског затвора, у који је као проглашени „демагог“ био запао. Кузен је сматрао Хегела још раније за свога пријатеља, посветио му је трећу свеску свога превода Платона, и њему и Шелингу посветио је своје издање Прокловог коментара о Платоновом Пармениду („amicis et magistris, philosophiae praesentis ducibus11 гласила je посвета Кузенова). Осим тога Кузен је, нарочито по повратку своме из Берлина, држао предавања о филозофији Хегеловој у Паризу и много допринео ширењу хегелијанизма ван Немачке. У Паризу, где је остао два месеца, Хегел се није осећао тако добро као у Бечу, за њега је Париз био сувише велика варош. У повратку из Париза Хегел се свратио у Вајмар, где се последњи пут видео са Гетеом, коме је Хегел био и по томе јако у вољи, што је бранио његову теорију боја. Год. 1829/30 Хегел је био ректор берлинског универзитета и као ректор држао је два говора. Умро је 14 новембра 1831 од колере, која је тада владала у Берлину. Спровод му је био величанствен, ученици су се тешили тиме, што су таког човека имали у својој средини, што су од њега могли да уче, што су с њим могли да буду у личном додиру. Хегел је био несумњиво генијалан човек, и по дубини и оригиналности својих идеја, и по многобројности дела у којима је те идеје разрадио и применио на разне области. Хегел је био енциклопедијски образован човек, и само тиме био је у стању да да један тако разрађен филозофски систем, какав се није јавио ни пре ни после њега. Како дубина његових идеја, тако и јединство његовог система, поред свег богатства његовог, чине нарочиту драж тога система, и није никакво чудо, што је Хегел за своје ученике имао и знатне људе у правом смислу те речи. Његов је утицај био огроман, универзалан: тај је утицај једно време био таки и толики, какав није имао можда ни раније ни доцније ниједан други мислилац. Личност Хеглова сва је се концентрирала у његовом систему, то је једна од оних ретких личности, којима је 13*