Delo

X Е Г Е Л 197 Остала дела (већином по предавањима) изашла су после смрти Хегелове у издању целокупних дела његових : Georg Wilhelm Friedrich Hegels Werke. Vollstandige Ausgabe durch einen Verein von Freunden des Verewigten J. Schultze, Pli. Marheinecke, Ed. Gans, L. v. Henning, H. G. Hotho, K. L. Michelet, Fr. Foerster. Verlag von Dunker & Humboldt, XVIII Bande 1832—1840. Свеске овог издања садрже: Bd. I Philosophische Abhandlungen, Bd. II Phanomenologie des Geistes, Bd. III—V Wissenschaft der Logik (велика Логика), Bd. VI—VII Encyclopadie der philosophischen Wissenschaften (ту ce налази тзв. енциклопедијска Логика са додацима), Bd. VIII Rechtsphilosophie, Bd. IX Vorlesungen iiber die Philosophie der Geschichte, Bd. X Vorlesungen iiber die Aesthetik, Bd. XI—XII Vorlesungen iiber die Religionsphilosophie, Bd. XIII—XVI Vorlesungen iiber die Geschichte der Philosophie, Bd. XVI—XVII Vermischte Schriften, Bd. XVIII die philosophische Propadeutik. Kao „Supplementband" додати су целокупним делима „Briefe von uud an Hegel“ и биографија Хегелова од Розенкранца. Од дела о Хегеловом систему навешћемо осим поменутог дела Фишеровог: Ј. Н. Stirling, The secret of Hegel, being the hegelian system in origin, principle, form and matter, 2 vov. 1865 (друго издање у једној свесци 1898), затим краће и популарније дело: В. Croce, Се qui est vivant et ce qui est mort de la Pliilosophie de Hegel (превод c талијанског) 1910. Од критика Хегловог система треба нарочито истаћи духовиту расправу Ad. Trendelenburg-a, „Die dialektische Methode“ изашлу у његовом делу „Logische Untersuchungen“ 2 Bde 3-te Aufl. 1870, затим Ed. v. Hartmann „Ueber die dialektische Methode", 1868 (друго издање 1910). Напослетку треба споменути, да је најбољи коментар о Хегловој Логици дело: Мас Taggart, А Commentary оп Hegels Logic, Cambridge 1910 (ово дело има и самосталног значаја). II ХЕГЕЛОВА ФИЛОЗОФИЈА. А. УВОД У СИСТЕМ И ДИЈАЛЕКТИЧКА МЕТОДА. Хегелов систем је систем апсолутног идеализма. Он произлази директно из Шелинговог система, али преставља на неки начин синтезу Шелинговог и Фихтеовог система. По Шелингу идеално и реално су индентични, по Фихтеу идеално је оно што је првобитно. По Хегеловом систему пак идеално или дух има