Delo

X Е Г Е Л 199 не само као нешто неодређено, него као нешто, што само себе из те неодређености унутрашњим развићем одређује. Апсолутно се биће по Хегелу налази у три основа своја ступња: као апсолутна идеја, као природа и као д у х. Ап солутна идеја је идеја у ужем слислу или идеја п о се би (die Idee an sich), природа преставља идеју в а н себе (die Idee ansser sich), a дух идеју за себе и код себе (die Idee fiir und bei sich): све три заједно чине апсолутно биће. Идеју по себи посматра Логика, први део Хегеловог система, други је део тога система филозофија природе, а трећи филозофија духа. Међутим пре него што Хегел прелази на свој систем, он хоће да образложи становиште, на основу којег је могуће апсолутно сазнање. Он то чини у „Феноменологији духа“, која преставља неку врсту теорије сазнања Хегелијанизма; али она није ни чиста теорија сазнања нити психологија сазнања, него обухвата у исто доба обоје, и у маломе и филозофију духа. Хегел се доцкан развио, с тога ово дело његово преставља продукт још нс оелог духа: осим тога његов је стил замршен и многи ставови Једва су разумљиви. В. ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ДУХА. У Феноменологији духа Хегел хоће да покаже, да је само апстрактно сазнање у чистом појму право сазнање, да у њему субјект и објект сазнања падају уједно, да на том ступњу свест достиже способност апсолутног сазнања. Да је то тако и да свест нужним начином мора да дође у своме развићу до тог највишег ступња, Хегел то показује примењујући на развиће ступњева свести дијалектичку методу, т. ј. он показује, да сваки нижи ступањ свести мора себе да негира, чиме се свест пење на виши ступањ, све док не дође до највишег. По Хегелу постоје три главна ступња у томе развићу свести: 1. ступањ предметне свести, 2. самосвести и 3. ума. На првом ступњу свест веруј е у објекте као у нешто различно од ње. На другом ступњу свест постаје свесна тога, да је она оно што ставља објекте. На трећем ступњу свест постаје свесна тога, да је она оно што је идентично са објектима. Предметна свест за себе има опет три ступња: 1. чулна свест(„чулна извесност"), 2. о п ажајна свест и 3. разум. Чулна свест верује непосредно у реалитет појединачно опаженог садржаја, односно она мисли, да су чулни квалитети сами као такви објекти, и то објекти, којима је