Delo

НАСТАВА И ВОЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА У ШВАЈЦАРСКОЈ1 Швајцарска је у доста великој мери индустриска земља. Швајцарска је и постојбина многих чувених педагога; ваља се сетити имена као што су Русо, Песталоци и др., који су крчили нове путове васпитању и школовању народном. А то зацело није прост случај. Даље ваља истаћи, да се у Швајцарској три народности (Немаца 2-3 милиона, Француза 730000, Италијана односно Романа 222000 и 38000) мирно развијају једна поред друге, уживајући потпуно једнака права. Напослетку, због свога положаја Швајцарска је земља, кроз коју странци много пролазе и ту се задржавају; тако је 1900. године од 3325000 становника у ПЈвајцарској била 383424 дакле 12% странаца. А све наведено, може се рећи, учинило је, да је настава у Швајцарској веома развијена, и да Швајцарска врло много полаже на своју наставу. Она може у том погледу послужити за углед што даје приправна знања за све гране људске радиности. За наставу раде у Швајцарској централна (савезна) влада, кантони, општине и друштво. Велики развитак школа најбоље илуструје то, што Швајцарска са своја 3’3 милиона становника имаде седам университета (Базел, Берн, Женева, Лозана, Нешател, Фрајбург и Цирих) и политехнику у Цириху. 1 У познатом бечком војном листу Streffleurs Militarische Zeitschrift, св. за август 1911. год, штампао је А. Хелмар, хонвендски капетан и наставник Лудовика - Академије у Будимпешти, занпмљив чланак: „Zusammenhanng z\vischen Unterrichtsvvesen und Heeresorganisation in der Schweiz“. И ако je намењен у првом реду војницима, овај чланак може и за остале пмати и код нас иоуке и занимљивости; стога износимо укратко овде његов садржај, Да најпре још речемо, да је писац своју расправу израдио на основп личнога посматрања и проучавања стручне литературе, коју је тачно навео.