Delo

Л А Ж И 119 колико дана или за неколико часова, осећаји љубави добијају поново своју божанску сласт, као осећаји живота код човека који се подиже од неке велике болести. Сузана је тако знала убедити Ренеа у будалаштину његових сумњи, да се он хтео прегонити с њом у великодушности. Одбио је да се користи оним допуштењем да може одлазити њеној кући, које је тражио онако живо. Две или три речи проговорене с извесним погледом и обртом главе претегнуће увек и најгоре сумње код занетог љубазника, само ако није видео својим сопственим очима доказ преваре, — па и онда? А овде састојци од којих је била састављена ова прва сумња беху одвише слаби. И с потпуном искреношћу младић рече својој љубазници, која је и сама била задивљена овим неочекиваним резултатом: — „Не, нећу ићи твојој кући... Био сам луд да ишта променим у нашој љубави. Ми смо тако срећни у овој тајни!..“ — „Да, док нека рђа побуди сумњу у теби против мене“, одговори она. „Обећај ми само да ми све кажеш“. — „Заклињем ти се, моја љу6ави“, одговори он, „али ја те сад познајем, и сигуран сам у себе“. Говорио је то и веровао. Сузана поверова такође; и она се предаде чару овог повраћаја среће, знајући врло добро да ће имати да издржи другу битку кад се Клод врати. Али зар је овај последњи могао рећи шта више него што је Колета рекла? „У осталом Рене ће је известити унапред о том повратку, и, ако се први састанак та два човека не сврши коначним прекидом, биће још времена за рад. Она ће дати на избор своме љубазнику да прекиНе с Клодом или да је остави. Била је унапред сигурна у одговор. Песник сам, упркос својих изјава, осећао се несумњиво мање господар себе, јер његово срце поче да удара с чудном узбуђеношћу кад му сестра рече изненада, од прилике недељу дана после ове сцене са Сузаном, а при његовом повратку из Библиотеке: — „Клод Ларшер се вратио...“ — „И усудио се да дође овамо?“ викну Рене. — „Ја сам га примила“, рече Емилија; и, видљиво збуњена, додаде: „Питао ме је кад те може наћи?“ — „Требало му је одговорити: Никад...“ прекиде је младић. — „Рене!“ одговори Емилија, „један тако стари пријатељ, који је био према теби тако добар, тако одан, јесам ли могла?... Волим пре да ти ништа не скријем“, продужи она; „хтела самзнати