Delo

126 Д Е Л 0 — „Мој јадни господин Венси, хоћете ли и ви, као господин, да једете самог себе?“ „Боже мој! Шта вам је?“ повика Клод, кад Рене уђе у чувену „патионицу“. Писац је седео за столом и радио пушећи. Баци цигарету и, сад, његово лице изрази највећи страх. „Ви имате право“, рече Рене угушено; „то је последња жена“. — „Претпоследња", прекину га Клод горко; и, пародишући славне речи Шанфорове1: „Не треба плашити Колету... Али шта сте радили?“ — „Оно што сте ми ви саветовали“, одговори Рене с чулном опорошћу, „и сад ја тражим опроштаја од вас што сам сумњао у вас... Да, вребао сам је. Шта све нисам осећао! Један дан два дана, три дана... Ништа. Правила је посете, трчала по дућанима, а Дефорж је долазио у њен стан сваког тог дана. Кад сам га, из мог фијакера који је стајао на углу улице, гледао како улази, обузимао ме је самртни зној... Најзад, данас у два сата, она изађе у колима. Мој фијакер пође за њом. После извесне вожње, њена кола зауставише се пред Галињанијем, знате, енглеским књижарем, под аркадама улице де Риволи. Она сиђе. Видех је како говори са кочијашем, и кола одоше празна. Ишла је донекле под аркадама. Имала је хаљине затворене боје. — Како познајем те хаљине!... — Срце ми је лупало. Био сам као луд. Осећао сам да долази одсудан тренутак. Видех је како замаче V једну капију. Уђох за њом. Нађох се у једном великом дворишту са неким вратима на другом крају. Кућа је излазила и на улицу Мон Табор. Погледам у ту улицу... Ничега. Није имала кад да побегне... Предам се случају и станем надгледати врата. Ако има ту састанак, никако неће изаћи онуда куда је ушла. Чекао сам сат и четврт у једној винарској радњи преко пута. Тада је видех како се појави са двоструким велом преко лица... \х! тај вео и то кретање! То је као и њене хаљине, познајем их и сувише да бих се дао преварити... Она је изашла на улицу Мон-Табор. РБен саучесник морао је утећи улицом де Риволи. Потрчим тамо. После четврт часа, врата се отварају, и ја се налазим очи у очи, ви погађате с ким?... Са Дефоржом! Овог пута, ја имам доказа!... Ах! бедница!...“ „Али не! Али не!“ одговори Клод, она је жена, а оне су све једнаке. Хоћете ли да вам вратим исповест за исповест, то 1 Духовити француски књижевник из доба француске револуције.