Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 197 текстова и у тачном тумачењу њихову. Стари писци и уопште тшсани документи, нису нам сачувани у првобитном, оригиналном свом облику, у току векова они су се мењали, дакле кварили, више или мање, а великим делом су и оштећени ; да имамо оригинале, аутографе, или рецимо фотографије од њих, бреме које лежи на плећима класичних филолога било би преполовљено. Остало би им да интерпретирају дела, која су столећима далеко ■од њих, због чега се треба пренеги у њих (велика је разлика у том погледу између модерних и античких списа!). Из тога циља излазе и захтеви који се стављају класичним филолозима у њиховим студијама. Главно је изучити, што је могућно дубље и интимније, грчки и латински језик, почевши од ригорозне фонетике, чији се значај у учењу језика специјално код нас у невероватном етепену потцењује (или не схвата) па до стилистике, која даје често кључ у питању о времену његовог списа и о његовом аутору, али која је и на западу релативно јако занемарена (нпр. на стил у археологији обраћа се далеко зећа пажња). Осим језика, Класична Филологија обухвата у својим границама још нарочито метрику и реторику, историју старих књижевности, фолклор. Изучавање метрике и реторике у најновије време донело је Класичној Филологији неслућене резултате; историју књижевности чине дела о којима је мало час било говора и зато је класични филолог мора такођер темељно студирати. статарном и курзорном лектиром, од којих прва рони дубоко и у срж улази, а друга даје преглед и оријентира; фолклор, — то је стара религија, народна философија (пословице), мит, обичаји, све елементи којима је особито грчка поезија скроз и скроз импрегнирана. То су главне дисциплине којима се има бавити класични филолог. Али и све остале гране науке о античкој старини сладају у његов делокруг; оне све ничу на једном стаблу и органски су повезане у једну целину. У својој лепој књижици писац још даје многе драгоцене савете, често не у облику савета, и не ретко, рекао би, сасвим узгредно. Он препоручује својим слушаоцима да бирају специјална поља рада према свом таленту и симпатији, јер без Ероса нема ни у ком послу великог успеха. Пластичка уметност нпр. и музика траже од природе чулну обдареност, развијен вид и осетљиво ухо. Књижевност се не учи из компендија, него из дела која је чине, јер имена за која не вежемо утиске и успомене само су гола имена. Да се паклитерарни производи разумеју, потребно