Delo

0 КОНКРЕТНОСТИ СТИЛА 69 моралне поуке које се обраћају разуму. Таква је Христова прича о сејачу, о убогом Лазару и друге. Са поетске стране је лепога ових парабола у слици упоређења. У причи о сејачу поезија позајмљује науци своја метафорска срества. И у другим религиозним описима поучна карактера је главно то обраћање машти читаоца, односно слушаоца, јер се вера не обраћа разуму, већ осећајима и уображењу. Отуда се у религиозним причама спомињу рај, пакао, анђео, ђаво и друге сличне ствари. Као што се у античкој митологији огледа жеља за символистичким сликањем, тако се она огледа и у средњем веку v хришћанској цркви. Пакао је заменио Тартар, иконе су замениле кипове богова. Сви ти символистички знаци су прешли једним делом непосредно из античке митологије. Поглавито су се црквена уметност и религиозна поезија развиле прво у Италији, где су најјаче и непосредно утицали уметнички остаци античког свгта. •У античким је сликама принцип лепо, док је у средњевековним делима и поука један важан елеменат. Иначе се и у античкој митологији и уметности, и у средњевековној религиској поезији и уметности види тежња за символом, јер је конкретност једна потреба уметности уопште. Све ове психичке манифестације (вера, митологија, поезија) су језичке творевине. Језик није само уметничко срество поезије, већ је и техника свију нас. Пошто се та техника код сваког развија од малена, то је поезији лакше доћи до техничког савршенства него у осталим уметностима (у сликарству, музици). Језик је састављен из речи, које су због метафорског карактера поетског порекла. За једну поетску мисао су потребне речи, а за музичку тонови. Тонови су за музику оно што су речи за поезију. Само што је реч носилац једног више или мање прецизног појма — назив некога предмета, радње, начина радње и т. д.; док музички тон не може никад обележити појмове, већ изазива само пријатну сензацију. И зато ће се композиторова мисао у сонати или синфонији код сваког у другом облику појавити. То зависи од слушаочеве имагинације и његовог душевног расположења и способности. Стога музика увек има романтичан и идеалистички карактер, а њене емоције зависе од субјективног идеализма онога, који је слуша. Тако се могу објаснити оне сталне тежње да се музика споји са поезијом, како би поезија ономе хаосу м^зичких мисли дала одређен облик. Ово долази отуд што се речи битно разликују од тона. Вагнер је у својим делима