Delo

О КОНКРЕТНОСТИ СТИЛА 71 гућности не може створиги стварну слику као сликар, то он мора да појачава слику и учини је што је могуће више конкретном. Г. Е. Лесинг говорећи у своме делу „Ueber die Grenzen der Malerei und Poesie“ o опису у поезији, каже да је описивање слаба страна поезије. Међутим он је то рекао у релативном смислу — слаба страна, кад се упоређује са том страном у сликарству. Управо да се поезија не може служити онаквим описивањем каквим се служи сликарство. Јер док сликарство даје све појединости једнога предмета одједном, дотле је то немогуће поезији. Ово важи за прост опис без метафорских конкретних слика. И заиста просто описивање редом свих особина једнога предмета изазваће врло слабу слику у машти. Зато се поезија помаже оригиналним начином. Она прибегава такозваном конкретном престављању предмета. Да би један предмет, који у природи прави импресију на једно чуло, преставила живље и јасније, она га упоређује са другим предметом који прави импресију на два или више чула. И у томе погледу она превазилази просторне уметности, јер је у стању тим својим метафорским изражавањем преставити врло апстрактне, суптилне и спиритуелне предмете лепо и живо. Најјаче и најлепше срество за конкретан стил јесте упоређивање. Од фигура упоређивања су најважније поређење и метафора. Метафора се разликује од упоређења само са формалне стране. Док се код метафоре казује само слика упоређивања, дотле се код упоређења казује и предмет слике. Метафора стога има дражи нагађања јер тиме оживљује стил. Јак, фигуративан стил избегава просто набрајање епитета који нису карактеристични за један предмет. Његове најлепше фигуре имају ту особину, да упоређују предмете мање живе и апстрактније са конкретнијим предметима. Ако на пр. предмет у природи утиче на једно чуло. песник ће га упоредити са предметом, који утиче на два или више чула. Тако фигура „кајсијаста светлост" ствара много живље у машти слику светлости, зато што је упоређена са предметом, који има ту боју, али је много одређенији и опипљивији. Светлост је доста нејасан, апстрактан појам, тако да би се епитетом „црвенкаста“ учинила мало живља и одређенија њена слика. Код фигуре „сиви вео облака“, слика вела, који је по својој природи много чвршћи и опипљивији, појачава слику облака. Овде слика не утиче само на око него и на чуло такнућа. Јер док је облак доста неодре-