Delo

0 КОНКРЕТНОСТИ СТИЛА 77 ову јачину метафоре јасно показује моменат блиске околине. Кад Јувенал упоређује отменог ленивца са стубом Херма, који је без руку и ногу, за Римљане је то била врло лепа слика, јер је из њихове блиске околине. По улицама и раскрсницама Хермесови стубови су били предмет са којим су долазили сваки дан у додир — управо имају их пред очима. Ипак је и данас то жива и конкретна слика, само је онда била јача у конкретности. Тако је и са другим упоређењима, у којима су слике богови и cje личности и радње из античке митологије. Њих има много у средњевековној литератури и модерној, само што она не могу нигде бити од ефекта па ма како читалац познавао митологију. Такве слике праве мањи ефекат на читаоца, него слике из античких дела. Али и у новијој литератури има много израза, који су се одомаћили, па се не осећају као тропи. На пр. „фуриозан", „грациозан“, који су у свима језицима прешли у већу употребу, па су се на тај начин и одомаћили. Зато се они више и потпуније осећају него тропи „Јунонски“, „стигиски“, који су непознатији. Код конкретних слика упоређења нарочито јако оживљава ефекат кретање, јер се покрет и у природи лакше опази. Тако и у метафорском изразу „подиже се вео за велом од фине тамне газе и мало по мало ствари опет добивају свој облик и боју и ми онда видимо како освитак враћа свет у његов облик“-слика освитка је престављена у времену кретањем на врло леп начин. Јер изрази „мрак се губи“ и други слични дају веома слабу слику. А тиме што је мрак упоређен са финим тамним газом, песнику је било лако да му придаје оне особине кретања, које су могуће тој материји. У стилу Оскара Вајлда има доста оваквих елемената, који сведоче о његовој лепој, живописној машти. Конкретно описивање је лепа карактерна ссобина његове песничке егзистенције. Тако у „Саломи" Вајлд преставља смрт врло живо, како маше џиновским крилима над главом Иродовом. Тиме је страх Иридов јачи него да је смрт престављена у миру. Махањем крила су очевидније и живље присуство смрти и њена претња изражени. Овај се моменат провлачи кроз читав део драме и доприноси њеној лепоти, јер појачава ужас, који обузима Ирода. 2OskarWilde, Das Bildnis des Dorian Gray. Ubersetzt von W. Fred. S 225: „Schleier nach Schleier.. .“