Delo

78 Д Е Л 0 Тако је песма Фредерика Мистрала, великог провансанског песника, „ Magali “ : О Magali, ma tant amado, Meta la testa au fenestroun! Escouto un pan aquesto aubado De Zambourin e de violoun.. један низ слика у покрету, који чини ову песму тако живом. '(Кроз целу песму се Магали упоређује са тицом, цвећем, рибом, морским таласима). Све ове слике упоређења, које се тако живо крећу пред нашим очима, имају јединство циља, да јаче и лепше изразе љубав и жељу. Ово претварање из слике у слику је кретање које повећава емоцију песме. Овакви примери појачавања конкретног описа кретањем и променом слике разликују се од оних код којих се тражи слика, која ће у исти мах делати на више чула. Овде се сензација чула вида, дакле једног чула, појачава тим кретањем слика. Колику живост и јасност дају кретање и грација слици, која се описује, лепо се види у песми ,,MaestroTod“ од немачког песника Јулија Бирбаума. У тој песми је песник хтео да нам покаже смрт за време весеља — извесно ради контраста. Зато усред игранке изводи смрт пред диригентски пулт, као диригента оркестра. Очевидна је његова тежња да нам наслика смрт сасвим живо и опипљиво, да би контраст био што јачи. Зато он не каже просто, узгредно да је смрт дириговала оркестром, него целу радњу дириговања •са свима нијансама кретања описује до ситница. И ту је очевидна његова тежња за конкретним. Dann brach er behutsam eine Rippe aus seinem Brustkorb, klopfte leise auf und dirigierte, hingegeben ganz den Tčnen, die nur er vernahm, entziickt. Jn seinen Hiiftenknochen wiegte er sich und nahm das Tempo langsam bald, bald schneil, rief bald unsichtbarcn Blasern an, bald winkte er den Geigern. Hob und senkte sich auf seinen Knochenbeinen zierlich, ganz Musik. .. Овде je конкретност повећана кретањем. Песник нам преставља смрт као живо биће, коме опширно описује покрете. Има доста сличних песама, које описују смрт, али код којих ■се види, да песник није тежио конкретном опису смрти, већ го-